U celom svetu postoji nedostatak vozača. U nekim od najrazvijenijih zemalja, Kanadi i Americi, mladim ljudima preporučuju da se bave ovim poslovima, jer nedostaje 900.000 profesionalnih vozača. Srbija se suočava sa nedostatkom oko 6.000 vozača. Poslednjih godina oni odlaze iz Srbije uglavnom u Zapadnoevropske zemlje. Put do profesionalnog vozača nije ni brz ni lak. Vozač ne može odmah da sedne u kamion kad dobije kategoriju u vozačkoj dozvoli.
Nemačkoj nedostaje oko 80.000 profesionalnih vozača. Svaki treći će uskoro otići u penziju, a razmišlja se da bi novo zanimanje mogla da učini atraktivnijim veća plata. Dok Velika Britanija potražuje oko 58.000 vozača cisterni, transportnim preduzećima u Srbiji nedostaje oko 6. 000 profesionalnih vozača kamiona. Mladi radije biraju druga zanimanja ili voze za strane kompanije.
Slavoljub Jevtić, predsednik Nacionalne asocijacija špediterskih društava i agenata P.U. „Transport i logistika“ istakao je za RTS da Srbiji nedostaju tri kategorije vozača, piše RTS.
U prvoj su vozači međunarodnog transporta kojih i najviše nedostaje, u drugoj oni koji rade samo u domaćem transportu a u trećoj vozači u distribuciji, odnosno snabdevanju velikih gradova.
U principu je, navodi, veliki problem za sve kompanije koje se bave organizaciom transporta ili špediterske kompanije koje rade sa transportnim ili vozačkim da se obezbedi neophodan broj vozača u ovom trenutku.
„Jedan od novonastalih problema je i da smo došli u situaciju da je dosta naših vozačkih kompanija osnovalo kompanije u inostranstvu da bi mogli da rade i vozači sada odlaze tamo kod njih. A drugi problem je da određene kompanije iz Zapadne Evrope dolaze u Srbiju i kupuju naše firme kako bi pre svega obezbedile vozače“, objasnio je Jevtić.
Ko sve vozi u Srbiji
Aleksandar Spasić, generalni sekretar poslovnog uduženja „Međunarodni transport“ naglašava da je u Srbiji zanimanje vozača u odnosu na neke druge profesije dosta dobro plaćeno.
„Voze nas vozači koji su tu dozvolu stekli nekih davnih dana, još iz vojske kada je vojska bila najveći izvor profesionalnih vozača, voze nas ljudi koji sami reše da sebe školuju i finansiraju i voze nas oni koji završe srednju saobraćajnu školu“, naveo je Spasić.
Među njima, dodaje, ima i vozača koji su otišli u penziju jer ne može da se obezbedi dovoljan broj u svim potrebnim kategorijama.
Napominje da svaki od tih penzionisanih vozača koji prođe određene zdravstvene preglede može i dalje da vozi i da to nije ništa novo, da se dešavalo i ranije.
Može li obrazovanje rešiti problem
Jevtić ističe da prema inforacijama kojima raspolaže trenutno u Britaniji nedostaje oko 58.000 vozača cisterni. Ukazuje da je logistika s pojavom kovida naglo krenula i da su zbog velikog rasta proizvodnje i dostave nastale i sve veće potrebe za vozačima.
Smatra da se takva situacija može popraviti jedino obrazovanjem.
Spasić objašnjava da je alarmantan problem u Britaniji, zato što je došao do trećeg stepena i sada gi svi osećaju.
„Sad smo i mi prešli sa toga da samo transportna privreda oseća nedostatak vozača, sada oseća i izvozna. Iako imamo dovoljno transportnih kapaciteta u vidu najsavremenijih kamiona, jednostavno te kamione nema ko da vozi“, upozorio je Spasić.
I on ističe da je jedan od predloga za rešavanje problema obrazovanje.
„Zapostavili smo taj izbor profesionalnog vozača. Srednje saobraćajne škole iako im je zakonom dato da stvore vozače sa „C“ kategorijom, da ti ljudi mogu da kada završe škole da upravljaju teškim teretnim vozilima, mi to ne radimo. Oni izlaze sa „C“ kategorijom i moraju da čekaju 21 godinu. Pa ko će da čeka od 18 do 21 godine da tek onda postane vozač“, smatra Spasić.
Takođe, problem je što budući vozači nemaju novca da plate obuku i licencu koja iznosi oko 3.000 evra.
Jevtić objašnjava da niže obrazovni kadar mora da prođe proces sertifikacije koji traje 287 sati.
„To je mesec, mesec i po dana a vi nemate vozača koji će za to vreme da radi a nemate ni zamenu za njega“, kazao je Jevtić.
Kada vozač postaje vozač
Spasić upozorava da vozač nije odmah vozač i da ne može odmah da sedne u kamion kad dobije kategoriju u vozačkoj dozvoli.
„Od pre dve godine imamo obavezu da taj vozač mora da se licencira. Prvo da krene na inicijalnu obuku a posle i na dodatnu obuku u neki od 17 centara u Srbiji. A cene koje su u Srbiji bar pet puta veće nego u svetu su jedan od razloga zašto se odbijaju ti mladi ljudi“, ukazao je Spasić.
Kandidati koji odmah završe obuku mogu da računaju na posao jer kako navodi Jevtić na birou ih nema i stalno su otvoreni konkursi za sve kategorije.
Istakao je da ljudi koji žele da postanu vozači i prođu sva ta školovanja i sva ta finansiranja sigurno nalaze posao.
Za niže kategorije vozača donja starosna granica je 18 godina, manja teretna vozila od 18 do 21. godine a za teška teretna vozila od 21. godine trenutno.
RTS, FOTO ILUSTRACIJA
