Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju danas Svetog Vasilija Ostroškog, čije se mošti kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori i mesto su hodočašća za vernike svih religija.
Sveti Vasilije Ostroški rođen je u selu Mrkonjići, Popovo Polje u Hercegovini, u Republici Srpskoj. Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama.
Na krštenju je dobio ime Stojan. Prvu knjigu učio je u manastiru Zavali, a u manastiru Tvrdošu se zamonašio dobivši ime Vasilije. Posle boravka u Svetoj Gori, u Pećkoj patrijaršiji je rukopoložen u čin episkopa. Kao episkop je najpre boravio u Tvrdošu, a kasnije prelazi u Ostrog.
Neumoran u podvizima molitve, posta, fizičkog truda i mnogobrojnih briga za dobro svoje pastve, Sveti Vasilije se upokojio 29. aprila 1671. godine.
Odmah po proglašenju za sveca, narod je počeo da dolazi na njegov grob da se moli, kao što su i dolazili za vreme njegovog zemaljskog života. Na grobu se dešavala mnogobrojna čuda, koja ni do danas, pored njegovih celebnih moštiju u Ostrogu ne prestaju.
NARODNA VEROVANJA na Svetog Vasilija Ostroškog
Iako se sveci ne porede, Sveti Vasilije Ostroški se smatra za jednog od najvećih svetitelja u SPC, jer njegove mošti obilaze hiljade vernika svakodnevno, a svakog 12.maja manastir Ostrog bude premali da primi sve vernike koji dođu na poklonjenje.
Nekoliko narodnih verovanja vezano je za ovog svetitelja, a možda i najzastupljenije jeste da Sveti Vasilije Ostroški svake noći ustaje iz kovčega i šeta po stenama.
U prilog tome ide i činjenica da su tokom godina i vekova mnogi sveštenici svedočili kako ujutru vunene čarape na nogama Svetitelja budu pocepane, iako su uveče obučene čitave.
Zbog toga, svako ko dolazi na poklonjenje u Ostrog obavezno nosi jedan par vunenih, belih čarapa.
Foto: panoramio.com/Dragan Antic
(Foto Mondo)
