Prošle nedelje nastavljeno je suđenje direktoru državne fabrike „Milan Blagojević – Namenska“ iz Lučana – Radošu Milovanoviću i dvojici rukovodioca zbog pogibije dvojice radnika. Oni su na svom radnom mestu izgubila život jer, kako smo otkrili, nisu poštovani propisi o bezbednosti na radu. Dok direktor koji je na toj funkciji više od 30 godina dobija podršku zaposlenih, roditelji poginulog mladića ne odustaju od namere da dokažu da je direktor jednostavno zaštićen od svake odgovornosti.
Pre više od dve godine, sredinom jula 2017. u fabrici Milan Blagojević – Namenska ispred pogona za proizvodnju raketnih goriva, izbila je eksplozija. Od zadobijenih povrede u eksploziji poginula su dva radnika – Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović. Uvereni da je bilo propusta u bezbednosti na radu u ovoj vojnoj fabrici, porodica poginulog mladića tražila je odgovorne.
„Nema vrata ni praga u ovoj državi kome se mi nismo obratili i lično i pismom i zakucali na vrata, nema“, kaže za Insajder Milovan Milivojević, otac poginulog radnika.
Uprkos brojnim informacijama koje su ukazivale da su prekršene procedure kao i da sam objekat gde se desila nesreća nije imao upotrebnu dozvolu, Tužilaštvo dve godine nije podizalo optužnicu. Jedan od glavnih dokumenata – izveštaj Ministarstva odbrane do kojeg je došao Insajder, a kojim se potvrđuje da u vreme nesreće čak 11 „mera, radnji i postupaka“ nije realizovano u skladu sa propisima, nije ušao u spise predmeta.
Kako je ceo slučaj stojao u mestu, posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića Lučanima, otac stradalog mladića iskoristio je da mu se obrati i zatraži pomoć.
Iako je predsednik Vučić obećao sastanak, način na koji je razgovor vodio predsednik sa ocem poginulog radnika bio je neprimeren pa je čak rekao i da „njegov sin nije radio na makedonskoj pisti“.
Do sastanka u Predsedništvu je došlo početkom juna. Na njemu su bili porodica stradalog mladića, ministar odbrane, ministarka pravde i predsednik Srbije.
„Nadam se i verujem da predsednik može da pomogne da slučaj krene“ , rekao je otac stradalog mladića nakon sastanka.
Dve nedelje kasnije, Tužilaštvo podiže optužnicu. Na njoj se kao prvooptuženi našao višedecenijski direktor preduzeća Radoš Milovanović, drugooptuženi rukovodilac pogona raketnih goriva Vladimir Lončarević i trećeoptuženi tadašnji rukovodilac zaštite na radu Tomo Stojić. Sam početak suđenja obeležila je neobična podrška radnika fabrike optuženim direktoru.
Ubrzo su stigla i pisma podrške optuženom direktoru koga su radnici Namenske i pre pravosnažne presude, amnestirali, a za eksploziju optužili poginule kolege.
Insajder: Da li smatrate da je ta podrška u jednom ovako tragičnom slučaju bila opravdana i bila primerena?
Milka Jovanović Božić, portparolka Namenske: Smatram. Niti smo došli koga da vređamo, niti da povređujemo… Došli smo da damo podršku
Svoju odbranu pred sudom izneo je prvooptuženi Radoš Milovanović.
„Ne mogu da budem odgovoran za nesreću u kojoj su poginuli radnici jer ispod mene postoji čitav niz ljudi u lancu proizvodnje“ , rekao je pred sudom Milovanović.
Uskoro bi pred sudom trebao da se pojavi i svedok Marko Mitrović – sada već bivši radnik fabrike Namenska. A upravo bez posla, kako smatra, ostao je zbog svedočenja da su u fabrici prekršene mnogobrojne procedure koje su dovele do toga da dva radnika poginu.
Insajder: Za pojedine je rečeno da je prestala potreba za njihovim angažovanjem, međutim, fabrika je nakon toga zaposlila još ljudi…kako to tumačite…
Milka Jovanović Božić, portparolka Namenske: Znate šta, sad je pitanje gde je zaposlila još ljudi…
Insajder: Na mestu gde su radili i ti radnici?
Milka Jovanović Božić, portparolka Namenske: Potrebno je sada da se precizira i koji je period između ta 2 događaja…
Insajder: To je razlika mesec dana
Milka Jovanović Božić, portparolka Namenske: Ako vi u poslu… opadne proizvodnja…normalno je da ćete doći u situaciju da višak radne snage morate da otpustite, ali vam isto tako niko ne može garantovati da vam posle 10-15 dana neće stici ugovor koji će zahtevati mnogo više…
U fabrici Milan Blagojević Namenska, prema dostupnim podacima, od 1995. godine poginulo je najmanje 18 radnika. Najveća nesreća desila se 1997. kada je stradalo osam radnika, a za šta je Sud u Čačku tek 15 godina kasnije osudio dvojicu rukovodilaca zaštite na radu na 14 i 12 meseci zatvora. Direktor Radoš Milovanović tada je oslobođen krivične odgovornosti.
Izvor – insajder.net, www.insajder.net
