Prelazak mlađih osnovaca na onlajn nastavu je katastrofalan potez Kriznog štaba i Ministarstva prosvete: sa tom ocenom slažu se svi roditelji i stučnjaci sa kojim je Nova.rs razgovarala prethodnih dana o ovoj udarnoj temi za sve porodice u Srbiji koje ponedeljak očekuju sa strepnjom.
To za Nova.rs kaže i Gordana Borović, Čačanka, majka kćerke koja ide u Osnovnu školu i dečaka koji je srednjoškolac, i dodala da će ona ili suprug morati da uzmu deo godišnjeg odmora kako bi ih propratili.
“Ja i suprug smo zaposleni, u kući sa nama je deda star preko 80 godina i koji je i sam kao dete. Prvo, oni sami ne mogu ni da spreme doručak, drugo, ne mogu sami da uče. Mališani nemaju mogućnost da samostalno uče sabiranje, oduzimanje i čitanje. Njima treba pomoć”, kaže ova zabrinuta majka.
Prema njenim rečima, roditelji nisu oslobođeni radnih obaveza jer moraju da idu na posao kako bi obezbedili novac za puko preživljavanje.
“Sva deca nisu ni sposobna da prate onlajn predavanja. Da bi se ulogovali na bilo koju “učionicu” treba im naša pomoć. Koliko god svi mi mislili da su oni tehnički obrazovani, uopšte nisu i ne mogu da se snađu”, smatra Gordana. Kako ističe, iako pojedine platforme za onlajn nastavu nisu zahtevne, dete ne može da se snađe da prevde neku stavku na srpski jezik.
“Oni treba da pročitaju šta bi trebalo da urade, da li da pošalju ili imaju neku drugu obavezu. Takođe, mnogima od njih, pa i mojoj kćerki je kucanje problem. Non-stop drže telefone u rukama, a ja ne mogu da imam za dvoje dece isto toliko kompjutera i ako bismo suprug i ja radili od kuće”, kaže ona za naš portal.
“Nije ovo Švajcarska”
Borović dalje navodi da, i u slučajevima kada roditelji rade od kuća, svima njima trebaju lap-topovi, koji su preskupi i naglašava da je ovo Srbija, a ne Švajcarska.
“Čak i kada bismo sedeli u svojim domovima trebalo bi nam bar pet kompjutera da opskrbimo svoje potrebe. Jedno dete ima predavanja od pola osam, drugo od osam, a ja i suprug smo na poslu, a i našeg dedu treba neko da čuva”, ponovila je Borović. Ona je ocenila i da deca, zbog toga sto su sve vreme uz telefone i tablete zbog škole, kvare vid i sve više je onih koji nose naočare, kao što je slučaj i sa njenom kćerkom i sinom, jer su slova previše sitna.
“Događalo mi se da u isto vreme kći i sin imaju kontrone i pismene vežbe, a ja imam jedan kompjuter u kući. Kada sam, zbog epidemiološke situacije, otišla da kupim kameru za njega – nema ih ili su sve rezervisane. Da vam ne pričam koliko su cene visoke. Donedavno smo mogli da kupimo lap-top za nešto više od 20 hiljada dinara, a sada je to preko pedeset”, žali nam se ova majka i pita koja to prosečna porodica može da izdrži i dodaje da je to bruka i sramota.
Gordana ističe da potpuno razume svog supruga koji stalno govori deci – završavajte školu i bežite i ocenjuje da mi nemamo toliku stopu mortaliteta, koliko se srpska pamet, “izvozi” u inostranstvo.
šta kažU SOČ- u
Predsdnik Sindikata obrazovanja Čačak, Vladimir Adžić kaže da što se roditelja tiče, oni imaju apsolutnu uzajamnu podršku i razumevanje.
Kada smo se početkom decembra našli u sličnoj situaciji, roditilji su svojim potpisom podržali učitelje koji su odlučili da pređu na onlajn nastavu, a zbog opšteg dobra i bezbednosti, kako lične, tako i bezbednosti učenika i članova njihovih porodica, podsetio je on u razgovoru za Nova.rs.
„U mlađim razredima veći je problem kvalitet nastave koja se realizuje onlajn putem, jer učenici u tom smislu nisu samostalni, jer zahtevaju značajnu podršku i uključivanje roditelja. U svakom slučaju, odgovornost škole je u pogledu obrazovanja i vaspitanja učenika, a ne njihovog celodnevnog čuvanja i brige za šta su zaduženi njihovi rodtelji, za koje verujemo da odlično obavljaju svoju ulogu, ali je problem onima koji rade“, rekao je on.
Kao rešenje vidi, da, ukoliko MPNTR i Krizni štab smatraju da roditelji nemaju vremena i mogućnosti da brinu o svoj deci, treba da se obrate Sektoru za brigu o porodici i socijalnoj zaštiti ili drugim nadležnima sa kojima bi taj problem rešili.
Roditelji su bili radno angažovani i pre trenutne situacije u kojoj se nalazimo, a biće i po izlasku iz ove situacije. Ako je ta teškoća evidentantana, onda je posao države i njenih organa da ga reše.U mnogim zemljama taj problem je rešen kroz tzv. „baka“ servis, ali ima i onih koji nemaju ni bake ni deke, tako da odlično razumem njihovu brigu za mališane koji pohađaju niže razrede Osnovnih škola, zaključio je on u razgovoru za Nova.rs.
