Budžet Čajetine je dostigao iznos od 2.235.000.000 i najveći je u istoriji te lokalne samouprave i, po glavi stanovnika, jedan od najvećih u Srbiji.
Piše: Nenad Kovačević
Osamdeset odsto novca iz opštinske kase, kako ističe Milan Stamatović, predsednik jedne od retkih opozicionih opština u Srbiji, odvaja se za investicije, a svega sedam odsto za plate zaposlenih. Čajetina, kako navodi, nema dugova i na budžetskom računu ima oko 250 miliona dinara, koji će biti uloženi u kapitalne projekte, poput panoramske žičare – gondole, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kupovinu sportske hale „Wai Tai“, komunalne i ekološke projekte koji su u toku.
– Odgovornim odnosom prema građanima, lokalnoj samoupravi i investitorima, stvaranjem povoljnog ambijenta za ulaganja, stvaramo uslove za podsticajni i ravnomerni razvoj Čajetine. Stalno se povećava budžet, broj turista i investitora, ali i stanovnika, smanjujemo broj nezaposlenih i svi parametri za vrednovanje uspešnosti lokalne samouprave ukazuju na to da je Čajetina veoma uspešna lokalna samouprava. Zbog svega tuga, beležimo povećanje budžeta – objašnjava sagovornik „Danasa“ kome su Čajetinci, na poslednjim lokalnim izborima, dali ubedljivu podršku za četvrti predsednički mandat.
Koje su to najvažnije investicije koje bi trebalo da završite do kraja godine?
– Po svaku cenu završićemo gondolu koju, bez podrške države, sami finansiramo sa 13 miliona evra. Uradili smo sve što je do nas i nemamo više strpljenja, a ni para da čekamo da se smiluje Ministarstvo građevinarstva, koje nam pravi ogromnu štetu, a mi smo obezbedili novac u ovoj godini za završetak tog značajnog projekta. U prvoj polovini 2019. trebalo bi da bude završeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru, za koje smo do Vlade Slovenije dobili donaciju od 1,5 miliona, a tri miliona evra smo obezbedili iz opštinskog budžeta. Zbog loših vremenskih neprilika i kiša, izvođači radova su kasnili, ali nadam se da će se radovi ubrzati. Nažalost, ni za taj projekat nismo dobili novac od naše vlade, već nas je podržala Vlada Slovenije. Velika investicija je kupovina sportske hale „Wai Tai“ na Zlatiboru i čekamo da se u geodetskoj upravi reši problem ranijih hipoteka. Nadam se da će to biti završeno do kraja ove godine i da će opština Čajetina i formalno postati vlasnik hale, koja nam je neophodna za razvoj sportskog turizma. Sa oko 100 miliona dinara završićemo asfaltiranje preostalih saobraćajnica na teritoriji cele opštine i bićemo jedini u Srbiji koji će imati sve asfaltirane i uređene saobraćajnice. U toku je rekonstrukcija i izgradnja vodovodne mreže i do kraja ove godine izgradićemo rezervoar na Zlatiboru. On će služiti kao rezerva za vodosnabdevanje Zlatibora i Čajetine i omogućiće pouzdano i stabilno vodosnabdevanje, a vrednost tog projekta je tri miliona dinara. Do kraja godine biće stavljena u funkciju i lokacija za novu autobusku stanicu u blizini kružnog toka na ulazu u Zlatibor. Investitor koji je kupio lokaciju na kojoj se nalazi sadašnja i privremena autobusku stanica u centru Zlatibora, namenio je nekoliko perona na toj lokaciji za prihvat putnika. To znači da ćemo imati dve stanice – jednu manju u centru i drugu veću kod kružnog toka i magistrale.
Politički oponenti optužuju vas da rasprodajete zemljište na Zlatiboru i da se na taj način ostvaruje najveći deo prihoda u budžetu?
– Mi to radimo transparentno i u skladu sa zakonom, planskom dokumentacijom, strategijama razvija i znamo da upravljamo prihodima i da ih dugoročno koristimo. Zemljište, koje je našim planovima predviđeno za prodaju, nudimo na licitacijama kako je to predviđeno zakonom. Postoji i ono građevinsko zemljište koje su protivpravno koristili vlasnici susednih parcela, a koje sada racionalno koristimo. Pripajamo ga osnovnim parcelama ili investitorima, koji uredno plaćaju svoje obaveze Opštini. Godinama smo razvijali Čajetinu korak po korak i ulagali u projekte koji su donosili prihode. Ako ulažete u infrastrukturu, ako ste istinski servis građana i stvorite povoljan ambijent za ulaganje, investitori to prepoznaju i zbog toga ulažu svoj novac.
Kažu da ste kreditom od 7,6 miliona evra za gondolu „zadužili generacije Čajetinaca“ i da je „Čajetina jedna od najzaduženijih lokalnih samouprava u Srbiji“?
– To nije tačno. Od tih 7,6 miliona evra vratili smo skoro četiri miliona evra i danas bismo mogli odjednom da isplatimo taj kredit, ali zašto bismo to radili kad imamo povoljne kamate i kad taj novac možemo da upotrebimo racionalnije. To su neistine i zlonamerne informacije koje plasira „SNS“ sa lokalnog i republičkog nivoa. Pozivamo ih da objave statističke podatke o lokalnim samoupravama u kojima su oni na vlasti, kako bi javnost bila istinito informisana. Iz Ministarstva finansija kažu da smo najzaduženija lokalna samouprava, ali ne kažu i to da je naš budžet najveći po glavi stanovnika u Srbiji. I drugi parametri idu nam u prilog, jer svega sedam odsto budžeta se odvaja za plate zaposlenih, a 80 odsto za investicije. Imamo najmanju stopu nezaposlenosti i najveći porast zaposlenosti u užičkom regionu, povećava se budžet, ali se povećava broj stanovnika i novorođene dece.
Iz godine u godinu na Zlatiboru se sve više gradi i ima onih koji ukazuju na urbanistički haos na planini.
– Kad se u Srbiji grade rugobe od objekata i ne vodi se računa o stilovima gradnje i njihovoj usklađenosti sa okolinom i kad takvu gradnju promoviše Aleksandar Vučić, onda je to napredak. Kad se na Zlatiboru grade objekti i hoteli, u skladu sa prostornim planovima i zakonima, onda je to urbanistički haos. Očigledno je da neko želi da prikaže Čajetinu i Zlatibor kao primere za urbanistički haos i bespravnu gradnju. Bilo je odstupanja od građevinskih dozvola, ali bespravne gradnje ima samo tamo gde su njihovi interesi i to na državnom zemljištu i najviše bespravne gradnje je na parcelama PK „Zlatibor“ i „Zlatibor turista“. Na privatnim parcelama ima odstupanja od građevinske dozvole, ali to je realnost u Srbiji jer zakoni, koje je usvojila aktuelna vlast, dozvoljavaju da se legalizuje bespravna gradnja. Čajetina je jedina lokalna samouprava koja se protivila novom „Zakonu o ozakonjenju“ i zatražila ocenu njegove ustavnosti. To je koruptivan zakon, koji stimuliše bespravnu gradnju i stavlja u povlašćen položaj one koji bespravno grade. U skladu sa zakonima i našim planovima, dozvoljavano gradnju, ali teško je kontrolisati kada takvi investitori prikažu tavanski prostor, a posle smanje nagib krova i dobiju dve ili dve i po etaže. To je ustaljeni model u Srbiji i oni koji se time bave znaju kako da zaobiđu zakone, a mi kao lokalna samouprava, koja doživljava ekspanziju u gradnji, nismo u mogućnosti da menjamo zakone i da sankcionišemo takve investitore, koji imaju podršku sa republičkog nivoa.
Kad smo kod republičkog nivoa, odnosi Čajetine i Vlade Srbije su veoma loši. Imali li izgleda da se poboljšaju?
– Mislim da nema, jer odnos Vlade prema lokalnim samouprava koje nisu deo vladajuće koalicije, među kojima je i Čajetina, govori o tome da vlast nema iskrene i dobre namere prema nama. Ne vidim njihovu želju da poštuju demokratska prava i uvažavaju političkih razlika, jer predsednik države šalje takve poruke. Za njega su svi iz opozicije lopovi i kriminalci i dok je Aleksandar Vučić na vlasti to neće ići u dobrom pravcu, jer su njegove ambicije da pokori celu Srbiju i da eliminiše opoziciju.
U takvim okolnostima nameće se pitanje da li je stabilna čajetinska vlast, koju čine „Zdrava Srbija“, čiji ste vi lider, i „DSS“ i da li može da odoli takvim pritiscima?
– Naša skupština je stabilna, jer su naši odbornici časni ljudi koji neće podleći ucenama, nemaju straha i ekonomski su nezavisni. Nismo imali problema ni ranije, kad smo imali samo jednog odbornika više od polovine u skupštini, a sada imamo komotnu većinu i praktično je nemoguće da oni uzdrmaju lokalnu vlast. Taj princip vladavine „SNS“ koji se svodi na ucene i pokušaje da finansijski ugroze lokalnu samoupravu, ali i da ucenjuje birače, pogrešan je nije ga moguće sprovesti u Čajetini i na Zlatiboru. To njih i nervira, jer im Čajetina, ali i Šabac i Paraćin pružaju otpor. Imamo dugogodišnje iskustvo, odgovornost i politički moral i to građani znaju da cene.
Upravo su se te tri lokalne samouprave obratile za pomoć Kongresu lokalnih uprava Saveta Evrope, zbog stalnih pritisaka SNS. Hoće li to pomoći da se situacija promeni?
– Sigurno će pomoći, jer premijerka se „setila“ da pozove na razgovor gradonačelnika Paraćina Sašu Paunovića i sugerisala mu da ublaži svoje izlaganje u toj evropskoj instituciji, što je on učinio. Međutim, mi smo podneli žalbu i ona će biti razmatrana. Evropski predstavnici doći će u Srbiju i tražiti izjašnjenje Vlade Srbije i, na osnovu toga i naše pritužbe, doneće odluku. To ne ide u prilog aktuelnom režimu, jer će se u tim kontaktima sa evropskim predstavnicima otkriti još mnogo problema sa kojima se suočavamo – od političkih i drugih pritisaka, diskriminacije, iznošenja neistina u javnosti, opstrukcije projekata i uskraćivanja budžetskih sredstava, usvajanja nezakonitih i neustavnih odluka kao što je uredba o Parku prirode „Zlatibor“ i odluka o njegovom proširenju, kao i drugih problema. Režim neće moći argumentovano da odgovori na naše pritužbe i moraće da objasni kako to misli da uvede Srbiju u EU sa sadašnjim stepenom demokratije i vladavine prava.
Protest zbog Parka prirode „Zlatibor“
Protest, zbog neustavnog i nezakonitog proglašenja i proširenja Parka priode „Zlatibor“, kojim „SNS“ želi da stavi pod svoju kontrolu 80 odsto teritorije opštine Čajetina, ali i drugih problema, koji smo bili najavili 2. jula ispred Vlade Srbije, samo je odložen.
Ako se do tada vlast ne urazumi i ne povuče te odluke, protest će biti krajem septembra. Apsurdno je njihovo objašnjenje da žele da zaštite Zlatibor, jer su u tim rešenjima naveli da se od ukupno 647 kvadratnih kilometara, 520 kilometara kvadratnih nalazi pod šumom i niskim rastinjem, a da je svega 1,6 odsto ukupne teritorije Čajetine, koja uključuje i Zlatibor, pod objektima. To znači da nije tačno da je Zlatibor „preizgrađen“. Neverovano je da navode takve razloge za zaštitu, kao da oni više vole Zlatibor od Zlatiboraca.
S druge strane, prosečna gustina naseljenosti u Srbiji je 125 stanovnika po kvadratnom kilometru, a u Čajetini samo 22 stanovnika, što znači da je ogromna teritorija Čajetine nenaseljena.
