Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za N1 da je statistika odavno izgubljena kada je u pitanju broj nesreća u fabrici „Milan Blagojević Namenska“, ali da se te nesreće makar objavljuju.
– Jako je neugodno jer su one obično izazvane ljudskim faktorima. To je fabrika sa najvećim brojem incidenata, štagod da je napravio pojadinac, postoji sistem koji mora to da spreči, ako se učestalo dešavaju nesreće. Treba ispitati lanac, način kako se vodi firma, malo-malo čujemo da se desila neka nesreća, ružna afera sa smrtnim posledicama – rekao je on.
Kaže da nadležni ne znaju kako da komuniciraju sa porodicama poginulih, kako bi se rešio problem i da treba otvorenije komunicirati sa javnošću. Na reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića da su nesreće u vojnoj industriji normalne, Radić kaže da se dešavaju previše puta.
Navodi da bi nas u normalnoj državi zanimala istraga.
– Fabrika je u nadležnosti Ministarstva odbrane, bez fabrike u Lučanima ne možete proizvoditi municiju. Mi smo izgubili kriterijum, o širem bezbednosnom kontekstu za bilo šta, pod teretom da slika mora biti savršena, tema žrtava je deo konteksta ‘nemojte da pričamo o nebitnim stvarima’, pravićemo sajmove, smotre, izložbe… – dodaje on.
Kaže da se sistem bahato ponaša prema Milovanu Milivojeviću, radniku u lučanskoj fabrici i ocu nastradalog Milomira, koji se pojavio na suđenju obučen u pamučnu majicu i kombinezon koje je, uoči nesreće, nosio njegov sin, kako bi pokazao da to nije adekvatna zaštitna oprema.
– Kontradiktornost sistema da pokaže da sve funkcioniše, činjenice ukazuju da mnogo toga nije u redu, ružan primer bahatosti sistema u komunikaciji sa ljudima. Sa njima mora da se razgovara sa mnogo više razumevanja. Iza svega toga stoji nedostatak informacija, da imamo otvorenije društvo, onda ne bismo imali teorije zavere – kazao je Radić.
N1 DANAS
