Oficir koji nije pogazio zakletvu konačno oslo­bo­đen op­tu­žbe za ratne zločine u Slo­ve­ni­ji

Slo­ve­nač­ki sud uki­nio je i re­še­nje o pri­tvo­ru pro­tiv Gru­jo­vi­ća, a na osno­vu pre­su­de sle­di po­vla­če­nje dve In­ter­po­lo­ve po­ter­ni­ce pro­tiv ofi­ci­ra

Ča­čak – Ka­pe­tan pr­ve kla­se iz Čač­ka, Dra­go­mir Gru­jo­vić (60), do­bio je na kuć­nu adre­su pre­su­du Okru­žnog su­da u No­vom Me­stu u Slo­ve­ni­ji, ko­jom je ko­nač­no oslo­bo­đen op­tu­žbe da je po­či­nio kri­vič­na de­la rat­nog zlo­či­na i po­ku­ša­ja ubi­stva, po­sle po­stup­ka ko­ji je tra­jao tri de­ce­ni­je. Na kra­ju ot­prav­ka (od­lu­ka od 10. ju­na ove go­di­ne uru­če­na je ka­pe­ta­nu pro­šle sed­mi­ce), pre­ve­de­nom u Bre­ži­ca­ma na srp­ski i po­sla­tog u Ča­čak, pred­sed­nik sud­skog ve­ća iz No­vog Me­sta, Na­ta­li­ja Pi­cek Kink, na­vo­di da je obra­zlo­že­nje pre­su­de ot­pa­lo jer ni­jed­no ovla­šće­no li­ce ni­je na­ja­vi­lo žal­bu.

Slo­ve­nač­ki sud uki­nio je i re­še­nje o pri­tvo­ru pro­tiv Gru­jo­vi­ća, do­ne­to u pro­šlom ve­ku, a na osno­vu pre­su­de sle­di po­vla­če­nje dve In­ter­po­lo­ve po­ter­ni­ce pro­tiv ofi­ci­ra Voj­ske Sr­bi­je, ras­pi­sa­ne na osno­vu zah­te­va pra­vo­su­đa Slo­ve­ni­je.

To­kom po­tup­ka, Gru­jo­vić je sa­slu­šan u Ode­lje­nju za rat­ne zlo­či­ne Vi­šeg su­da u Be­o­gra­du, a pre­ko bra­ni­la­ca i lič­no pi­sme­ni­ma od­go­va­rao su­du u No­vom Me­stu, ali se ni­jed­nom ni­je po­ja­vio na su­đe­nji­ma jer bi ina­če bio uhap­šen čim na­pu­sti te­ri­to­ri­ju Sr­bi­je. Bra­ni­li su ga advo­ka­ti Bo­rut Škerlj iz No­vog Me­sta i Sve­to­zar Ž. Pa­vlo­vić iz Be­o­gra­da.

U po­sled­njoj, oslo­ba­đa­ju­ćoj pre­su­di, sto­ji da se od­bi­ja op­tu­žba tu­ži­la­štva u No­vom Me­stu da je ju­na 1991, slu­žbu­ju­ći kao pod­o­fi­cir JNA u obli­žnjem skla­di­štu Mo­kro­nog, uči­nio rat­ni zlo­čin ta­ko što je, kao za­po­ved­nik skla­di­šta JNA u Pu­šća­vi kod Mo­kro­no­ga, gde je ču­va­no 7,2 mi­li­o­na li­ta­ra go­ri­va, za­stra­ši­vao ci­vil­no sta­nov­ni­štvo.

Po­sle iz­bi­ja­nja oru­ža­nog su­ko­ba Te­ri­to­ri­jal­ne od­bra­ne Slo­ve­ni­je i JNA, 29. ju­na 1991. i na­red­nih da­na u lič­nim kon­tak­ti­ma i po te­le­fo­nu i pi­sa­noj for­mi, pro­gla­ša­vao da će di­ći u va­zduh skla­di­šte či­me je „pro­u­zro­ko­vao pre­stra­še­nost 500, 600 sta­nov­ni­ka u ob­li­žljim se­li­ma Pu­šća­va, Hra­sto­vi­ca, Most, Mar­ti­nja vas i Bru­na vas, ko­ji su se od­se­li­li na ne­ko­li­ko da­na. Me­đu­tim, tu­ži­la­štvo iz No­vog Me­sta je u za­vr­šni­ci glav­nog pre­tre­sa od­u­sta­lo od ovog te­re­će­nja Gru­jo­vi­ća.

Dru­go de­lo te­re­ti­lo je ovog ju­na­ka da je 29. ju­na 1991. na uda­lje­no­sti od pet me­ta­ra dva pu­ta iz pi­što­lja pu­cao u ko­man­dan­ta skla­di­šta slo­ve­nač­kog ka­pe­ta­na Bra­ni­mi­ra Fur­la­na, te ga po­go­dio sa­mo jed­nim hi­cem u de­snu pre­po­nu, ali bez po­vre­de ži­vot­no va­žnih su­do­va ili ži­va­ca, či­me bi po­či­nio po­ku­šaj ubi­stva. De­lo je, ako je po­či­nje­no, za­sta­re­va­lo ju­na ove go­di­ne, da­kle po­sle tri de­ce­ni­je.

Gru­jo­vić je ta­da pre­u­zeo ko­man­du nad skla­di­štem, sa­ču­vao imo­vi­nu i 35 voj­ni­ka ver­nih Ju­go­slo­ven­skoj ar­mi­ji, i svi su se bez­bed­no po­vu­kli u Sr­bi­ju, mr­tvih ni­je bi­lo. U to­ku ove blo­ka­de Mo­kro­no­ga pred­sed­nik Slo­ve­ni­je Mi­lan Ku­čan nu­dio je te­le­fo­nom Gru­jo­vi­ću 500.000 ma­ra­ka da se mir­no po­vu­če i pre­da skla­di­šte, što je Ča­ča­nin od­bio.

Izvor, Foto – Gvozden Otašević POLITIKA