Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da što se tiče Kosova i Metohije pred Srbijom nisu jednostavni i laki dani.
Aleksandar Vučić je tokom obraćanja javnosti rekao da će Srbija u dijalogu Beograda i Prištine pokušati da sačuva poziciju iskrenog partnera i pregovorača, ali i biti snažna da odbije nešto što nije kompromis već pritisak na Srbiju.
Rekao je da je bio iznenađen izjavom kosovskog premijera Avdulaha Hotija da je u Briselu počeo da se piše završni sporazum, što, kaže, niko nije demantovao.
„Mi ništa o tome ne znamo, znamo da želimo da pregovaramo o temama koje su na stolu, želimo da se razgovara o ispunjavanju onoga što je potpisano u aprilu 2013, to je Zajednica srpskih opština, uopšte nas ne interesuje šta je u skladu, a šta nije sa kosovskim ustavom. Želimo ozbiljne, konkretne razgovore, ali ako neko misli da će Srbija biti džak za udaranje, da treba da priznamo Kosovo a dobijemo ništa, to je pogrešan put koji nas nigde neće odvesti“, naglašava predsednik.
Suština politike Srbije je, ističe, očuvanje mira i stabilnosti kako za sve naše građane tako i za ceo region u kojem živimo.
„U skladu sa tim prihvatili smo da suštinski učestvujemo u dijalogu pod pokroviteljstvo Evropske unije o onašim odnosima sa Prištinom, o tome kako bismo mogli da rešimo viševekovne probleme koje imamo u najboljem interesu kako Srba tako i Albanaca. Upravo zato naša delegacija koju predvodi Marko Đurić je pripremljena za razgovore o ekonomskim pitanjima, interno raseljenima i nestalima. Bićemo spremni da preduzimamo dalje korake na otvaranju naših arhiva, tražićemo da OVK otvori svoje arhive jer smatramo da je važno da porodice nestalih dobiju zadovoljenje, pravdu i da znaju gde su im deca, roditelji braća“, napominje predsednik.
Za Srbiju je, napominje, važno da neveliki broj ljudi koji želi da se vrati na ognjišta može da se vrati a povratak interno raseljenih na KiM je, ističe, najniži na celom svetu – vratilo se 1,9 odsto ljudi.
Kada je reč o ekonomskoj saradnji sa Prištinom, Vučić kaže da „smo mi apsolutno zainteresovani“ i „želimo da pronađemo način i modus operandi“ za slobodan protok ljudi, robe i kapitala.
Dodaje da su zaključci sa jučerašnjeg sastanka koji je organizovano Atlantski savet „izuzetno dobro sačinjeni“ i osnov su, kaže, buduće politike u celom regionu.
Ti zaključci se nalaze u tri ključne tačke: implementacija četiri slobode EU – kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, drugi su projekti i treće je praćenje implementacije svih dogovora i projekata, navodi predsednik.
Ukazuje da zbog čekanja na granicama i administrativnim prelazima gubimo 26 miliona sati, što je, navodi, ukupno sedam odsto kompletnih operativnih troškova koje imamo.
„Po jednoj proceni Svetske banke, kad bismo sve ove principe uspeli da provedemo u delo, mogli bismo više od 3,5 milijarde da uštedimo, računajte da pola tog novca odlazi na Srbiju, Srbija je 45 odsto BDP-a regiona, najveći izvoznik u regionu, 60 odsto po direktnim stranim investicijama“, navodi predsednik.
RTS, Foto: Beta/Miloš Miškov
