Čačak – Sa fakturisanom proizvodnjom od 68 miliona evra u prošloj godini, vojna kompanija „Sloboda” vodeća je privredna snaga Čačka i okoline,i dan fabrike, 6. oktobar, dočekuje sa još većim planovima. A lane je bilo: koliko godina postojanja, toliko miliona evra realizacije godišnje.
U subotu je sedam decenija od osnivanja ovog uzornog kolektiva, ali je danas mali predah zbog jubileja, koji će da bude obeležen u 13. sati, svečanom akademijom u gradskom Domu kulture u Čačku – donosi „Politika” danas u štampanom izdanju.
– U prethodnom sedmogodišnjem investicionom ciklusu kompanija je u izgradnju i osavremenjivanje uložila 35 miliona evra, od čega za opremu 28 miliona a u građevine sedam. Većinu sredstava obezbedilo smo sa svog računa, i da nismo investirali u fabriku ne bismo mogli da prihvatimo nijedan od većih ugovora. Znam da nikad nije dosta para, ali jednostavno moramo da napravimo neki okvir, da imamo sredstva za investicije i za plate i neku sigurnost u poslovanju, jer ako budemo radili od danas do sutra to ničemu neće voditi – kaže za „Politiku” inženjer Zoran Stefanović (54), generalni direktor „Slobode”.
On dalje opisuje prilike u ovom privrednom društvu…
– Zbog povećanog obima robne proizvodnje u ovoj godini angažovali smo znatno više radnika u stalni radni odnos nego pre, tako da sada imamo 2.233 zaposlena: na neodređeno 1.578, na određeno 538, preko agencije 108.
– Ima li novosti u nedavnim danima?
Stefanović objašnjava:
– Posle niza godina rešen je imovinsko pravni problem sa AD „Sloboda aparati”, i sada ćemo ulagati u hale koje su pripadale tom delu fabrike. U stečajnom postupku ostaje još da se reši pitanje magacinskog prostora sa leve stane Lupnjače, u Pridvorici. Pored zanavljanja mašinskog parka, ulagaćemo u automatizaciju i robotizaciju proizvodnje. Time ćemo postići uvećanje kapaciteta za municiju do 40 milimetara, ali i za veće kalibre, i povećanje produktivnosti rada.
„Sloboda” izvozi četiri petine svojih proizvoda, za tradicionalne kupce sa Bliskog Istoka, Jugoistočne Azije, Afrike, Severne i Južne Amerike, Evrope i država Sovjetskog Saveza.
Osnovni kapital kompanije „Sloboda” utvrđen i upisan u registar 29. oktobra 1999. iznosio je 4,79 milijardi dinara. Uvećan je februara 2012. za 550 miliona i marta ove godine za još 385 miliona, i sada iznosi 5,73 milijardi dinara, ili 48 miliona evra.
Ovo je dugoveka kuća, svedoči i činjenica da su nedavno četvorica vrsnih majstora i rukovodilaca „Slobode” otišli u penziju proslavljajući čak 50 godina vernosti i rada u fabrici. Kao đaci prvog razreda Škole učenika privredi od 1. septembra 1968. godine došli su ovde na praktičnu nastavu, napredovali kroz posao, obučili mnoštvo mladih majstora. Evo ko su…
Vladimir Toroman bio je vodeći majstor i otišao kao zamenik šefa radne jedinice. Ivan Živanić je bio majstor za mašinom a otišao kao poslovođa. Vule Resimić bio je najpre tehnolog u pogonu a do ove godine obavljao je dužnost direktora u Sektoru proizvodnje. Mladomir Nešković je počeo kao majstor za mašinom, a penzionisan je kao poslovođa.
„Sloboda” je osnovana 1948 godine, rešenjem predsednika Vlade FNRJ, ministra odbrane i maršala Jugoslavije, Josipa Broza Tita, sa zadatkom da se bavi izradom metalnih proizvoda i završnom porukom na osnivačkom spisu: „Smrt fašizmu – sloboda narodu”.
Od osnivanja do danas na čelu ,,Slobode” bili su Mićo Jović i Nebojša Trkulja (1948 – 1949), Šime Bjeliš od 1949. do 1951, potpukovnik Isvudin Čaušević od 1951. do 1953, tehn. pukovnik Sreten Penezić od 1953. do 1960, potpukovnik avijacije Ante Šućur 1964, tehn. pukovnik Vinko Uvodić od 1964. do 1967, inženjer Dragoslav Đorđević od 1967. do 1975, ekonomista Gojko Danilović 1975, ekonomista Ljubiša Radojković od 1975. do 1977, ekonomista Cvetko Cvetić od 1977. do 1987, inženjer Ljubiša Tošić od 1987. do 1990, inženjer Ratomir Simović od 1990. do 1994, inženjer Radomir Ljujić od 1994. do 2009, inženjer Ozren Marković od 2009. do 2010, inženjer Zoran Stefanović od 2010.
Stefanović, s posebnim poštovanjem, zahteva da se u ovoj zbirci događaja pomenu još neki ljudi, zaslužni za napredak fabrike. Recimo, pukovnici Bukarica i Tešić, u svoje doba rukovodioci namenske proizvodnje…
Tokom agresije NATO, „Sloboda” je bombardovana pet puta, od 28. marta do 13. aprila sa ukupno 52 projektila, ali je već posle trećeg napada bila tehnološki uništena. Sravnjeno je 83 odsto radnog prostora, direktna materijalna šteta jeste 264 miliona maraka, indirektna još 120 miliona, Vredan kolektiv smogao je snage da se uspravi i obnovi, ali na još nekoliko tačaka u krugu fabrike i dalje su vidljivi tragovi bombardovanja.
Izvor, Foto – G. Otašević, Politika
