Jesenja malina čini oko 10% ukupnih zasada maline u Srbiji a najčešća sorta koja se uzgaja je „polka“. Dok je suša ovog leta prepolovila rod letnje maline, jesenjoj bi jo mogla nauditi i vlaga, ukoliko se kišni period nastavi.
Otkupna cena je u rangu letnje ili neznatno niža dok je obrada i berba jednostavnija jer je lakše naći berače, kojih u sezoni berbe letnje maline nema dovoljno. Još jedna od prednosti je uticaj vremenskih prilika na iduću sezona, za jesenju malinu tih uticaja nema, jer se ona na kraju berbe kosi a novi mladari na proleće niču iz zemlje. Najveća pretnja su joj grad, jesenje kiše i rani mrazevi.
Berba jesenje maline je u jeku, ako kiša nastavi da pada intenzivno, moglo bi doći do masovnijeg truljenja ploda na kome se već vide tragovi grada i suše. Ukoliko jesen bude topla i ne krenu rano jutarnje slane, ove godine će zasadi jesenjih sorti dati bolje prinose u odnosu na letnju malinu. Milijan Lazić iz užičkog sela Gostinica, ukupno 1.5 hektara maline od čega je oko hektar jesenja „polka“.
„Postoje sorte kao što je „heretidž“ koje trpe temperaturu i do minus 6, dok “polka” ne može da podnese temperaturu ispod nule. Jesenja malina voli zadoline, pored potoka za razliku od letnje kojoj prijaju sunčane strane u brdima. Zbo toga je ova malina, uz redovno zalivanje bolje podnela ovogodišnju sušu a plod je stigao kasnije. Problem je što se baš pored potoka javljaju prve slane tako da je to najveća pretnja, jer na visinskoj razlici od 200 metara, temperaturna razlika je 5-6 stepeni. Bez obzira na sve, šteta koju je prouzrokovao grad i visoka temperatura, smanjili su rod za više od pola“, kaže za Nova.rs poljoprivrednik Milijan Lazić.
Jesenja malina se gaji i u Vojvodine, gde se branje vrši kombajnima, jer teren to dozvoljava, ali ove godine suša je znatno više uticala na razvoj tih zasada nego što je to bilo na manjim parcelama u Zapadnoj Srbiji. Berba kombajnom ne čuva plod kao pri ručnoj berbi, malina ubrana kombajnom ne može ići u prvu klasu ali se proizvođači trude da što jeftinije dođu do ploda jer je radna snaga najznačajnija stavka u proizvodnji. Malina ubrana kombajnom uglavnom ide u industrijsku preradu.
„U proizvođačkoj ceni maline radna snaga uma učešće od 70%. Kada je reč o jesenjoj malini, ona je uglavnom imala nešto nižu otkupnu cenu dok ove godine ona prati letnju malinu. Sve zavisi od hladnjača i njihovih potreba, jer je dug hladnjačara prema stranim otkupljivačima od oko 20.000 tona, iz prošle godine je prenet u ovu pa je i to uticalo na porast otkupne cene ove godine. Da ne bi plaćali penale borili su se cenom da otkupe što više maline, pa je cena ove godine u nekim slučajevima dostigla i 470 dinara po kilogramu. Takva je i sada situacija sa jesenjom malinom, krenula je sa 400 dinara pa videćemo dokle će stići“, priča Lazić.
Milijan ima i letnju i jesenju malinu ali je sve više razloga de se okreće proizvodnji jesenje.
„Smanjio sam letnju malinu, imam znatno više jesenje iz razloga što je mnogo lakše doći do radne snage za branje, to je osnovni razlog. Desetine hiljada radnika su napustile Srbiju, pa je za letnju malinu problem radne snage sve veći. Još jedna od prednosti je i duži dotok novca u vremenskom periodu, pa je najbolje imati i letnju i jesenju malinu. Članovi domaćinstva više vremena mogu da beru pa se angažuje manje radnika. Ova malina se nešto sporije bere jer lastari nisu vezani, pa se mora voditi računa da se ne lome. Obrada kreće kasnije, nema standardnog vezivanja, ova malina se kosi u jesen i proleće dočekuje bez izdanaka iz zemlje. Ima dva do tri plevljenja i proređivanje lastara, krajem maja kreće prvo a krajem juna drugo podvezivanje a i dalje plevljenje, koliko puta zavisi od vremenskih uslova. Pored manje rada, na nju ne utiču vremenske neprilike iz prethodne godine. Ima i loših strana, jer kad je jesen kišna mnogo više strada ova malina, njoj takođe preti suše i grad tokom dva meseca a ako rano krene zima, opet problem, jer berba traje do novembra. Na temperaturi ispod nule polka ne može da opstane“, dodaje Milijan.
Da je jesenja malina dobar izbor u kombinaciji sa letnjom, pre svega zbog radne snage i sticanje dodatnog prihoda, potvrdio nam je i savetodavac za vićarstvo PSS Užice Andrija Radulović. On kaže da vremenske neprilike, kao što je ovogodišnja suša ali i grad, podjednako utiču na obe sorte.
„Prednost jesenje maline ove godine bila je u tome što su parcele na kojima su posađenje bile više zaklonjenje od sunca, jer ni toj malini ne može mnogo da pomogne navodnjavanje ukoliko je temperatura vazduha visoka. Sazrevanje i nalivanje plodova i kod ove maline došlo je u sušnom periodu, ne može bez navodnjavanja. Te sorte su podložne i truleži a sklone su i insektima koji izazivaju crvljivost. Uz adekvatnu primenu agrotehnike, sisteme za navodnjavanje i zasenjivanje, ne može se gajiti ni jedna vrsta maline“, zaključuje Radulović.
Očekivani prinos po hektaru je kod jesenje maline je ujednačen sa letnjom. Nekada je to bilo oko 15 tona po hektaru ali je prinos poslednjih godina znatno manji u slučaju svih mal
inarskih sorti. Proizvođači kažu da je najveći razlog nedostatak radne snage jer je malina voćarska kultura koja zahteva veliki fizički rad. Usled loše otkupne cene, proizvođaći pribegavaju smanjenju primene agrotehničkih mera što se itekako odražava na prinos.Prizvođači sve više gube poverenje u hemijske preparate, tvrde da tu ima dosta manipulacije ali, kako kažu, oni to ne mogu da dokažu. Sa time treba da se suoči Uprava za zaštitu bilja, da utvrdi da li u preparatima ima aktivnih materija koliko piše i šta se nalazi u tim preparatima, ali se time ne bavi. Hemijski preparati su za godinu dana poskupeli 150% a proizvođači i dalje ne znaju šta kupuju. Jedino o čemu se ove godine priča jeste visoka otkupna cena, koja prema mišljenju proizvođača i dalje nije realna.
Nova.rs, Slavica Panic
