Domaći krompir se u Srbiji prodaje za osam do devet dinara po kilogramu, što je cena kojom se ne mogu pokriti ni troškove proizvodnje, kažu za Novu ekonomiju u Popljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Srbije (PSSS) u Čačku. Dodaju da će proizvodnja ove godine verovatno biti na nivou prošlogodišnje, jer je ostalo dosta neprodatnog krompira koji će se iskoristiti kao seme.
Prema rečima Milana Damljanovića iz predstavništva PSSS, pošle godine rod domaćeg krompira je bio izvrstan, ali je potražnja na tržištu bila niska.
“Osim toga uvoznički lobi je uvezao poprilično krompira, tako da je ostalo dosta našeg krompira praktično neiskorišćenog, bilo je izgleda i bacanja. Ove godine dosta proizvođača se kune da će da smanji površine pod krompirom,” objašnjava Damljanović.
Svega je dvadesetak posto krompira posejano
Setva bi kako dodaje trebalo da je u punom jeku, ali kako naglašava, svega je dvadesetak posto krompira posejano, uglavnom zbog loših vremenskih uslova, koji će prema poslednjim najavama meteorologa trajati do sredine maja.
“Mehanizacija ne može da uđe u parcele zbog preterane vlage zemljišta,” napominje Damljanović i dodaje da su trenutne cene krompira od osam do deset dinara, pa ga sada praktično niko ni ne kupuje.
“To praktično ne može da pokrije proizvodnju krompira, tako da su proizvođači jako nezadovoljni”, kaže Damljanović koji je u PSSS Čačak zadužen za oblast ratarstva.
Prema njegovom mišljenju ostaje da se vidi da li će proizvođači preći na neke druge poljoprivredne kulture, poput kukuruza, koji je prošle godine dobro prošao na tržištu i zadržao je tu tražnju i tokom ove godine.
Damljanović kaže da je domaći krompir neuporedivo boljeg kvaliteta od uvoznog i oni ne mogu da se mere u tome, ali to ne utiče mnogo na njegovu tražnju jer je bitna samo cena i količina proizvedenog krompira. Srpski proizvošači praktično ne mogu da izdrže konkurenciju koja dolazi iz Zapadne Evrope.
“Subvencije u Zapadnoj Evropi su značajno više, drugo imaju bolje agro-ekološke uslove u Holandiji i Francuskoj uz atlantsku obalu gde ima mnogo manje vaši koje prenose viroze, ravna su zemljišta i klima više odgovora uzgoju krompira,” naglašava Damljanović.
Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay
