Povodom Svetskog dana voda u petak, 22. marta započeta je realizacija projekta #vodazdravozagotovo (#takingwaterforgranted) radionicom koja je održana u Odeljenju za decu i mlade čačanske Biblioteke.
U ovom malom ekološkom poduhvatu koji jerealizovan pod sloganom „U modi je da brinemo o vodi” učestvovalo je 18 dečaka i devojčica predškolskog uzrasta, a zamisao susreta sa najmlađim čitaocima je odupiranje lošim navikama i ekološkom nevaspitanju.
Zašto je Zemlja plava planeta i da li je svaka voda za piće, kako stiže do naših domova i šta se s njom dešava nakon upotrebe – neka su od pitanja na koja su radioničari dali i duhovite odgovore.
Bilo je reči i o tome čemu sve voda služi i šta ne valja ako ima boju,
ukus ili miris, te kako se lako, ukoliko se ne vodi računa, pijaća voda pretvara uneupotrebljivu materiju. Upućujući na poeziju za najmlađe koja odiše ekološkim aktivizmom i stihove Veroljuba Vukašinovića, Milovana Danojlića i Dobrice Erića, na slikovnice i priče poput „Pomozimo svetu – spasimo planetu”, „101 način da spasemo
Zemlju”, „Foka Kalina brine o moru”, i dr. pokazano je kako je važno od malih nogu brižljivo ophođenje prema vodi i njeno racionalno korišćenje. Kako je „priroda čoveku dala vodu, da je koristi uzima i pije, a čovek njoj zauzvrat ništa vratio nije”, kako je
dodatno uništava otpadom kome treba nekoliko stotina godina da se razgradi, različitim primerima radioničarima je dato do znanja da su posledice zagađenja dalekosežne.
Nakon što su se podsetili da osim ljudi, čuvena H2O služi na korist flori i fauni, „bacili su se na posao” i izradili vodene životinje od plastike i papira. Reciklaža im nije bila gnjavaža, pa kako plastični i metalni čepovi ne bi završili u stomaku jedne ribe, što se često događa, iskorišćeni su da se od njih naprave riblje krljušti. Dok su
jednima puževi i meduze sa neobičnim očima pobrali simpatije, drugi su bili oduševljeni savitljivom papirnom ribom koju su izradili. A otiscima dlanova, koji simbolično predstavljaju kapi vode, radioničari su učinili da voda iz zamišljene biblio-česme poteče. Naposletku, primivši eko-diplome na kojima su ispisani stihovi
Veroljuba Vukašinovića naučili su da je „ekolog svako ko prirodu voli i da se ekologija uči (u biblioteci) i školi”.
Ovaj ekološki sastanak u prijatnom ambijentu Biblioteke započeo je mišlju da je ona mesto gde stanuju sva znanja sveta koja samo čekaju da budu otkrivena, a završio se predstavljanjem knjiga iz ekološkog kutka Odeljenja za decu i mlade. U brojnim
slikovnicama, enciklopedijama i knjigama može se saznati sve o kiseloj kiši, kruženju vode u prirodi, zagađenju, eko-herojima u zelenoj boji, životinjama i svemu što može zanimati najmlađe čitaoce koji nikada ne moraju da žive u brizi jer, rečeno Ršumovim
rečima, „ko nema u glavi ima u knjizi”.
Kroz radionicu, koju je vodila Irena Planinčić uz pomoć Milice Domanović, Biljane Arsić i Vladimira Simića, nastavljena je saradnja sa školom „Znam za više”.
