Povodom Svetskog dana dečje knjige 2. aprila čačanska Biblioteka ugostila je Veroljuba Vukašinovića, a priliku da upoznaju savremenog pesnika imali su učenici OŠ „Tanasko Rajić”, OŠ „Tatomir Anđelić” i OŠ „Vladislav Petković Dis”. Program „U središtu lirskog poja” osim u centralnoj zgradi Biblioteke, organizovan je i u osnovnim školama u Mrčajevcima i Zablaću.
Pesnik je kazivao stihove „Šumskog bukvara”, knjige u kojoj „zru šumska slova i saznanja nova” a publika se vrlo brzo uključila u svojevrsnu igru stihovima. Ova zbirka oslikava pesnikovo detinjstvo provedeno u prirodi i jedna je od retkih koja se bavi ekologijom u okviru savremene srpske poezije za decu. Zamišljena je kao radoznala šetnja šumom punom zvukova, životinja i biljaka neobičnih naziva, od ariša i detlića do kukureka i sremuša.
A ako uzmemo u obzir da je bukvar svačija prva knjiga i uvod u svet čitanja, onda
njegova aura dobija na značaju s obzirom da su stihovi koji su se čuli prvo susretanje sa
pojmom ekološke osvešćenosti. Azbučna organizacija bukvara tako teži da stvori
celokupnu sliku sveta oličenu u poznatom izrazu „od A do Š”. A pošto na slovo „E”
nije pronašao ni jednog stanovnika šume, pesnik je ispevao „Ekologiju”. Svaka se pesma
može shvatiti i kao svojevrsna zagonetka čije se rešenje raščitava u naslovu, a iz njih
se može doznati i zašto je trava hajdučka, gde se sprema medna žurka i kako se pravi „čaj za zaljubljene”.
Neke od Vukašinovićevih pesama imaju i svoje muzičke obrade, poput „Đurđevka” koji je
zaodenut u novo ime „Sunčev rođendan”, a u interpretaciji devojčice Maše Bogićević iz
Trstenika, pobedio na nekolikim festivalima dečje muzike.
Iz publike je za pesnika stiglo pregršt pitanja, a odgovarajući na pojedina
Vukašinović je kazao da je još kao dete počeo da piše, a svoju prvu pesmu objavio sa 11
godina. Iako piše i za odrasle, ističe da je „mnogo teže stvarati za mlađe čitaoce jer
njihove reakcije su uvek jasne i iskrene pošto se ne libe da pokažu da li im se nešto
dopada ili im uopšte nije zanimljivo”. Da je uspeo da odgovori na zahteve čitalaca
različitih uzrasta, ali i kritike, zasigurno pokazuju priznanja poput Nagrade „Milan
Rakić”, „Kočićevo pero”, „Jefimijin vez”, Nagrade „Branko Ćopić” i mnoge druge. A na
pitanje kako je to biti pesnik, kazao je da „pesma nekada nastaje i po nekoliko dana i
meseci dok ne obuče pravi oblik i rimu”. Ovaj poetsko-ekološki sastanak završen je
pesnikovom mišlju da „u prirodi otkrivamo ono što je u nama samima zakopano, što
izaziva punoću života i radost postojanja”.
Program posvećen knjizi za decu vodili su bibliotekari Dubravka Ilić, Branislava
Vidojević, Milica Domanović i Biljana Arsić. Inače, Međunarodni dan dečje knjige
obeležava se od 1967. godine svakog 2. aprila, kada je rođen onaj koji je od svega što
dotakne mogao da napravi bajku – Hans Kristijan Andersen. Literatura za decu njihov je
saputnik na stazi odrastanja jer ih uči da brige nisu samo njihove i da priča često može
odgovoriti na mnoga pitanja kroz doživljaje junaka sa kojima se poistovećuju.
