Aleksandar Kuč (27) iz Kragujevca svakoga dana brine o 205 krava, a polovinu životinja prepoznao bi „u glavu“, na bilo kom mestu.
On je upravnik farme u Lapovu, gde krave nisu vezane i svakoga dana mogu da prošetaju do livade pored štala, a od volje im je kada će jesti, piti vodu ili ležati pod orahom na livadi. Svaka krava praćena je pedometrom, koji joj meri broj pređenih koraka, te se o kondiciji ovih životinja brine više nego što mnogo ljudi brine o sebi.
Aleksandar je završio stočarstvo u Čačku, upravnik farme je godinu i devet meseci i kaže da je zadovoljan izborom svog zanimanja.
– Laicima je možda neobično što neko „poznaje“ 100 od 200 krava, ali ja sam mnogima od njih pomogao da dođu na svet, znam im „dečije“ boljke, pa i narav. Jedna voli da je češaš, druga te hvata za ruku i vuče ka sebi kad prekineš. Jedna je lenja i samo leži, druga namćor. Onu malu tamo zovem „Mrvica“ jer je tako sitna rođena da je mogla da strane u malo veću žensku torbu. Jedna je naučila sama da otvara vrata štale, pa je izlazila napolje u šetnju kad je htela, još je puštala i druge krave – smeje se ovaj mladić.
Aleksandar je na farmu stigao u momentu kada je broj grla padao, a životinje nisu postizale potrebnu težinu za svoju starost. Oslonio se na ono što je naučio u školi i nastavio da uči. Rezultati nisu izostali.
– Ova farma je zasnovana na sistemu slobodnog držanja životinja. Krave su odvojene boksevima u kojima su slobodne, nisu vezane. Jedu kada hoće, leže kada žele, izlaze napolje kada im odgovara. Šetnja po suncu je bitna zbog proizvodnje vitamina D koji smanjuje probleme sa kostima. Krave pasu, šetaju, ali i uživaju u ležanju u hladovini pod orahom. Muža je u tačno određeno vreme, u šest ujutru i šest uveče, one dolaze dobrovoljno, jer čin muže dovodi do rasterećenja – objašnjava Aleksandar kako funkcionišu ovakve štale, kojih je u Srbiji malo.
U njima svaka krava ima pedometar koji meni broj pređenih koraka od muže do muže. Pedometri se očitavaju u izmuzištu, preko računara. Ako krava hoda značajno više ili manje nego prethodnih dana, to je za Aleksandra i zaposlene znak da se nešto promenilo u njenom zdravlju i hitno se analizira šta je to.
Ovaj mladić radi na farmi koja mlekari svakoga dana isporučuje 1.350 litara mleka. Radni dan počinje mu u šest sati ujutru, a zvanično se završava u 13 sati, mada Aleksandar malo kada odlazi s posla u to vreme. Ide kući tek kada su svi poslovi završeni.
– I kada odem, telefon je stalno uz mene, ako nešto zatreba. Ono što je najvažnije na farmi je sve uraditi na vreme i kako treba. Jedino tada će životinja dati maksimalnu količinu mleka. Ako napravimo danas propust, to će se već sutra videti. Današnje kašnjenje u ishrani i muži videće se sutra u manjem prinosu mleka. A troškovi oko životinja ostaju isti. Dakle, ne smemo da kasnimo i grešimo – jasan je ovaj mladić.
Aleksandar Kuč je mladić koji od 205 krava zna koja je „ista majka“, jer očito voli svoj posao i posvećen mu je. On kaže da je ipak najbitnije znanje i stalno učenje.
– Ima ljudi koji misle da sve znaju o kravama na osnovu onoga što su znali pre 10 godina i iskustava predaka. Zaboravljaju da se proizvodnja intenzivirala kroz vreme, sada krava ne daje 15 nego 30 i 40 litara mleka, a samim tim je i osetljivija i mora se voditi više računa. Svi koji se bave stočarstvom, i oni koji nisu iz moje struke, moraju da se obrazuju, prate najnovije informacije. Ovde neznanje zna mnogo da košta, shvatio sam to vrlo rano- kaže Aleksandar.
Izvor: Telegraf
