ČAČAK – Ni prošlonedelje padavine od oko 20 litara po metru kvadratnom, nisu bile dovoljne kako bi se zadovoljile potrebe zemljišta, zbog čega su ratari u problemu na početku setve ozimih kultura.
Izrazita suša proteklih meseci dodatno je isušila zemljište, pa je u ovom trenutku potrebno još oko 80 litara kiše po metru kvadratnom kiše, izjavio je agenciji MNA, savetodavac za ratarstvo Poljoprivredne savetodavne stručne službe Čačak, Milan Damljanović.
“Pošto je palo oko 20 litara kiše, još uvek imamo deficit od 70 do 80 litara i neophodno bi bilo da u naredih nekoliko dana padne još 30 do 40 litara kako bi se izvršila priprema zemljišta za setvu ozimih kultura”, naveo je Damljanović.
Ipak, prognoza za sada nije previše optimistična, ali se Damljanović nada novim padavinama, jer kako kaže, priroda vuče nekom proseku.
“Dugogodišnja posmatranja pokazuju da uvek posle duže suše dolazi do kišnog perioda. Po nekim prognozama, za par dana se očekuje još kiše, pa se nadam da to biti dovoljno da se izvrši uspešna obrada zemljišta, ako ne neko duboko oranje, onda pliće koje trepe pšenica i ječam”, istakao je on.
Damljanović ratarima savetuje da ispoštuju rokove setve, imajući u vid da je ove godine kukuruz stigao 15 do 20 dana ranije, a da je silaža završena.
“Kukuruz za branje, koji je na području Čačka zasejan na oko 9.500 hektara, skinut je sa oko 80 odsto površina. Time je omogućeno da se što pre uđu u parcele”, rekao je Damljanović.
On je izjavio da se dešavalo da bolje rode usevi koji se kasno poseju, ali ističe da je preporuka struke da se ratari pridržavaju optimalnih rokova.
“Agronomski gledano, sve ono što je van optimalnih rokova, sa zakašnjenjem, doneseće pad prinosa u žetvi. Za nekoliko dana počinju optimalni rokovi za setvu ječma, a za 15 dana i pšenice. Trebalo bi iskoristiti te optimalne rokove, a ako dođe do zakašnjenja, za svakih 10-tak dana podizati normu setve za desetak odsto”, naglasio je Damljanović.
Dugoročno gledamo, kažen on, moraćemo da pređeno na neke nove kulture, jer ono što je pre 30, 40 godina bilo karakteristično za proizvodnju na primer u Makedoniji i severnoj Grčkoj, to polako dolazi kod nas.
“Ona proizvodnja koja je bila karakteristična za naše krajeve, polako se pomera ka severu, Sloveniji, Austriji, Nemačkoj, Češkoj. To je normalno, samo što dosta sporo ide”, zaključio je Damljanović.
