U Mojsinju je održana posebna svečanost, proslava rođendana najstarijem žitelju stogodišnjaku. Svečanost nije samo zbog životnog veka, već zbog onoga što je Živko Spasojević uradio za selo.
Živko Spasojević je rođen u Mojsinju 13. juna 1921. godine, kao treće dete, a prvo koje je preživelo. Živkova ćerka Lena kaže da se tajna dugovečnosti krije možda u imenu.
„Da bi on ostao da živi dali su mu ime Živko“, kaže ćerka Lena Jovanović.
„Iako sam izvođen na streljanje 41. godine, kaznena ekspedicija mi je oprostila život“, seća se Živko.
Nakon rata posvetio se unapređenju i razvoju sela, predvodeći ga sedam decenija.
„Od 82. do 89. Mojsinje je bilo prvo selo možda u Srbiji, koje je od 220 domaćinstava imalo dvesta telefona, koje je imalo deset kilometara asfaltnih puteva, koji su danas, nažalost, rupe“, priča Miloš Đoković, predsednik Udruženja penzionera Mojsinje.
Lični interes uvek podređen opštem
„Nije sebi ništa napravio, niti je za sebe šta uradio, ništa“, ističe Jelica Spasojević.
I Vidosav Milošević kaže da je Živko radio samo za selo. „Sebi nije jednu kašiku, nešto uzeo“, potvrđuje Milošević.
Živko Spasojević je kao predsednik Mesne zajednice svih sedamdeset godina volontirao. A bez nadoknade je obavljao i ostale funkcije u opštini.
Danas živi od poljoprivredne penzije, a potomstvo podučava da lični interes uvek treba da bude podređen opštem.
„Možda je malo omladina otišla sa životom u krajnost. Moral je malo izgubljen. Možda vlast treba malo, kad se tiče morala da povede računa. Inače, ranije kad sam bio omladinac, nisam smeo da stegnem devojku u ruku, a sad se dva-tri puta udaje za godinu dana“, zamerke su stogodišnjaka iz Mojsinje.
Slogom je selo napredovalo, kaže Živko, koji je imao do kraja mandata podršku sugrađana. Dok je bio na vlasti uspeo je da spasi dvadeset meštana od političkih progona.
Zato je, kaže, i dočekao vek, ali i uz decu šestoro praunučadi i toliko i čukunučadi.
RTS, OzonPress
