Poljoprivredni proizvođači iz okoline Čačka kažu da su zbog nevremena pretrpeli ogromnu štetu i dodaju da ne razumeju politiku kada se radi o poljoprivrednoj proizvodnji.
Šteta koju sam pretpreo od grada na zasadu trešanja i višanja je stopostotna, ništa nije ostalo i ozbiljno razmišljam da dignem ruke od svega i počnem da se bavim nekim drugim poslom, izjavio je danas a Nova.rs Rade Nikitović iz sela Mlokovci kod Čačka, koji pod ovim voćem ima parcele ukupne površine osam hektara.
„Grad nas uništava već četiri godine za redom. Predstavnici Gradske komisije nisu dolazili ni prošle ni ove godine kako bi procenilli štetu, a 2018. i 2019. godine kada su uradili neku procenu nismo dobili ni jedan jedini dinar odštete. To je ostalo mrtvo slovo na papiru“, ogorčeno kaže ovaj voćar.
Zato je 2018. godine, dalje navodi, bio prinuđen da tuži državu i RHMZ, a postupak je u toku.
„U voćnjak sam uložio na desetine hiljada evra. Sve je poskupelo – đubrivo, hemijski preparati nafta, da ne računam rezidbu i našu radnu snagu“, podseća naš sagovornik i ističe da mu na pamet pada misao da sve to ostavi i pusti da raste korov.
Na naše pitanje da lii može da investira u protivgradnu mrežu, Nikitović kaže da su te parcele na teško pristupačnim terenima, a zasadi nisu pravouganog ili kvadratnog oblika, što je jedan od uslova za njeno postavljanje.
„Osim toga cena je previsoka. Razgovarao sam sa osiguravajućim kućama da nam pomognu u podizanju mreže, a ono što bi davali za osiguranje polisa, bude rata za mrežu. Tako bi bilo lakše nama, njima, a i državi. Umesto da nam daju povoljne kredite sa 1 odsto kamate, nadležni u državi čekaju da mi sve to odradimo, pa nam daju neku siću“, naglašava Nikitović.
Njegov zasad je, kako napominje, osiguran. Međutim, od osigurane sume osiguravajuće kuće uzimaju 10 odsto učešća u šteti, 20 odsto za nagnadne radove, 10 posto na polisu.
„To praktično znači ako nam je, hipotetički , šteta 200 hiljada dinara mi dobijamo polovinu od te sume, odnosno 100 hiljada“, objasnio je on dodajući da to nije čak dovoljno ni za pokrvanje troškova proizvodnje.
On ne razume politiku koja se vodi kada je u pitanju poljopriredna proizvodnja i podseća da državnici samo pričaju o nekim zloupotrebama.
„Stvar je u tome što samo svoje ljude finansiraju, koji rade kako hoće i šta njima odgovara“, zaključio je Nikitović.
Milijan Lazić iz požeškog sela Gostica kaže za Nova.rs da mu je grad uništio dva hektara maline. Prema njegovim rečima, prvi talas kiše i sitnog grada ih je zadesio juče oko 13 časova, ali nije bilo oštećenja.
„Međutim, sinoć oko 19 sati grad veličine lešnika je padao više od trideset minuta. Nevreme je bilo praćeno olujnim vetrom koji je bukvalno čupao stabla drveća iz korena. Prosto, neopisivo“, jada je Lazić.
On gaji i letnju i jesenju malinu na dva hektara, a veliki problem, kako ističe, predstavlja činjenica da su uništeni lastari za rod u narednoj godini.
„Osiguravajuće kuće pokrivaju 200, a cena ‘crvenog zlata’ je 400 dinara, ne znam šta i kuda dalje. Na letnjoj malini je 70 odsto roda uništeno, a jesenju ću pokušati da oporavim koliko bude moglo, jer ona tek sada počinje da cveta. Samo bog zna da li će moći da se omladi, danas sam uzeo aminokiseline kako bih, bar malo, zalečio rane na ovom voću“ ispričao nam je on.
Lazić, pored maline ima dva hektara rakijske šljive, a grad je „obrao“ čak dvanest tona ovog voća koje je rasuto po zemlji.
„Možda i ostane nešto malo, oluja je čupala stabla, lomila stubove od šljiva, uništen je i kukuruz, a nepokošene livade izgledaju kao da je valjak prešao preko njih. Sve je sabijeno u crnu zemlju“, kaže naš sagovornik.
Na naše pitanje da li očekuju pomoć od opštine ili države Lazić odgovara da će biti dobro ako im saniraju i put koji je totalno uništen.
„Mi nemamo državu već tri decenije i ne očekujemo pomoć. Srpski seljak odavno nema ni Ministarstvo poljoprivrede. Naše ministarstvo zastupa interese uvozničkog lobija, a čovek koji imalo drži do sebe, mislim na ministra Nedimovića, ne bi smeo da se pojavi nigde posle ovakvih katastrofalnih poteza. Poljoprivredna proizvodnja je dovedena do katastrofalnog stanja. Kada se u prodavnici smenjuju kasirke vrši se presek stanja kase. Nama se 30 godina smenjuju minsitri, ne analiziraju se rezultati, a svaki put je sve crnje i gore“, zaključio Milijan za Nova.rs.
