Preminuo glumac Nenad Nenadović, junak brojnih detinjstava – od Moljca i Zooteke do Fazona i fora

Od
Ljubica Sokic
-
710
123

Pozorište Boško Buha

Glumac Nenad Nenadović, uz čije emisije za decu su odrastale čitave generacije, preminuo je u 57. godini od posledica korona virusa, objavila je Radio-televizija Srbije (RTS).

Nenadović je pre nekoliko dana hospitalizovan u Kovid-bolnici u Batajnici.

Njegov čitav život bio je obeležen glumom – još kao dete je igrao u filmu Boško Buha i seriji Povratak otpisanih, kasnije je otvorio školu glume i bio deo brojnih serija i emisija za decu.

Od njih se najviše pamte Pet šou i Zooteka, kada je sa decom učio o životinjama, kao i čuveni Fazoni i fore, uz Ljubivoja Ršumovića i Rašu Popova.

Mnogi ga pamte i kao Gokua, iz crtanog filma „Zmajeva kugla“, kojem je davao glas.

„Kada bih mogao da budem vlast pet minuta, prvo bih dečije emisije vratio na televiziju“, izjavio je Nenadić pre nekoliko godina za Mondo.

„Mi već dugi niz godina gubimo bitku za decu“, dodao je.

Nenadović je imao i zapaženu pozorišnu karijeru, a često je pisao i režirao za televiziju.

Iza sebe je ostavio suprugu Snežanu i ćerke Janu i Minu.

q

Pozorište Boško Buha

Autogram od kolege Dragana Nikolića

Nenadović je rođen u Beogradu 20. oktobra 1964. godine, a glumom je počeo da se bavi još kao dete.

„Kad sam imao nekih deset godina, čuo sam da se u Radio Beogradu održava audicija za Dramski studio Bate Miladinovića, i ušao sam u tu grupu“, navodi se u Nenadićevoj biografiji u prvom licu na sajtu pozorišta „Boško Buha“.

„Imao sam sreće da su već posle godinu dana dolazili tamo da traže decu glumce“.

Veliku pažnju u čitavoj Jugoslaviji izazvao je ulogama Laleta u filmu Boško Buha, kao i Moljca u Povratku otpisanih iz 1978. godine.

Dragan Nikolić, koji je igrao čuvenog Prleta, tada mu je bio idol.

„Dobio sam ulogu Moljca. Ubili su me na kraju, nastavnice su plakale“, priseća se Nenadić.

Kako navodi, u to vreme je imao jednu svesku u koju je skupljao autograme glumaca, pa je potpis tražio i od Nikolića.

„’Čekaj, to znači da i ja treba da imam svesku i da tražim od tebe autogram? Igrali smo zajedno u filmu, kako može kolega kolegi da traži autogram?’, odgovorio mi je“.

„I to je bio kraj te moje sveske“, naveo je Nenadić.

Uloga u Povratku otpisanih, u doba kada su na televiziji postojala samo dva kanala, donela mu je veliku popularnost.

„U to vreme od kuće do škole pričao sam svaki dan bar sa dvadeset ljudi“, navodi Nenadić u biografiji, dodajući da mu se „život odjednom obrnuo naopačke, jer je dobijao pisma iz cele tadašnje Jugoslavije.

Zbog svega toga poštar je bio prilično ljut na njega.

„On je jadnik nosio dve torbe – jednu za sva ostala pisma i druga sa dvesta, trista pisama dnevno za mene“, naveo je uz osmeh u intervjuu za RTS pre nekoliko godine.

Tri godine kasnije uz Zorana Radmilovića igra šegrta Miću u seriji Majstorska radionica i filmu Šesta brzina, a kasnije upisuje Akademiju u poslednjoj klasi Minje Dedića.

12

Pozorište Boško Buha

Pozorište i emisije za decu

Prvi susret sa daskama koje život znače imao je u pozorištu „Boško Buha“, posle druge godine fakulteta.

Bila je to predstava „Sve je dobro sve se dobro svrši“.

Po završetku Akademije postao je stalni član ansambla u „Buhi“, gde je bio celog života.

Od predstava, navodi u njegovoj biografiji, posebno pamti „Uspavanu lepoticu“, zbog koje su tokom devedesetih morali da švercuju kostime iz Italije, kao i predstave Carev zatočenik i „Dečko koji obećava“.

Za predstave Tri musketara i Princ – arkadna avantura dobio je Buhine nagrade.

Od deteta glumca ubrzo je postao pedagog – imao je školu glume, ali brojne generacije će ga pre svega pamtiti po televizijskim emisijama za decu.

Pre svega Zooteka o životinjama i Fazoni i fore, kada se učilo štošta.

 

Nenadić je u javnosti često kritikovao nedostatak emisija za decu na današnjoj televiziji.

Imao je, kaže, nekoliko ideja za takve emisije, ali su ga sve televizije odbile jer takve stvari ne mogu da donesu mnogo novca.

„Čudimo se kada dođu u gimnaziju ‘što su takvi’, a ta bitka je izgubljena već u drugom ili trećem razredu“, naveo je u intervjuu za Mondo.

„Ne mogu da biraju šta će da gledaju, upale TV i vide rijaliti ili neku drugu emisiju koja nije prigodna uzrastu, ali gledaju jer nemaju opciju“, dodao je Nenadović.

Zbog toga što, kako kaže, ne postoji program namenjen njima, deca se „sama zabave na Fejsbuku, Jutjubu i Instagramu“.

„Ali tamo beže iz muke, a ne iz sreće“, tvrdio je.

123

Pozorište Boško Buha
123

Pozorište Boško Buha

Serije i porodična putovanja

Novijim generacijama poznat je pre svega po ulogama u serijama „Bela lađa“ i sapunicama „Istine i laži“ i „Igra sudbine“.

O kasnijem periodu života Nenadović u biografiji, misleći pre svega na pozorište, kaže da je uvek tražio nešto što do tada nije igrao.

„Kada sam bio mlad, uglavnom sam igrao prinčeve, a sada sam došao u godine kada mogu da igram tako neke potpuno drugačije stvari, zato mi se ovaj period vrlo sviđa“, navodi.

Kao najveće dostignuće smatrao je ćerke Minu i Janu.

„Nema neke veze sa glumom“, naveo je.

„Ima utoliko što pamtim svoje odrastanje, kada smo bili dosta siromašni, pa se ja sad svojim poslom trudim da im obezbedim ono što ja nisam imao“.

Kako navodi, najviše je voleo da sa ćerkama i suprugom otputuje negde, ali i da se zaigra nekom video igrom.

„Bilo je i situacije da mi Snežana kaže: ‘Hoćeš da se razvedemo ili da nastaviš da igraš igricu’, i tako sam shvatio da je stvarno pametnije da ih brišem“.

Kao neostvareni cilj naveo je da bi voleo da snimi film, ali „ne sa krvi do kolena, već film za decu“.

„Tu se osećam sigurno i zaštićeno“, naveo je.

„Imam neke ideje, razmišljam o tome, a sreća je što za reditelja filma nikad nisi mator“.

123

Pozorište Boško Buha

„Junak mog detinjstva“

Od Nenadovića su se mnogi oprostili na društvenim mrežama.

 

 

 

 

 

123

Pozorište Boško Buha

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

BBS NEWS NA SRPSKOM

POVEZANE OBJAVEVIŠE OD AUTORA