U Srbiji je do sada požnjeveno oko 70 odsto od 675.000 hektara pšenice, a očekuje se prinos od 3,3 miliona tona, rekao je FoNetu direktor Uduženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković, dodajući da postoji opasnost da zbog čestih kiša bude umanjen kvalitet zrna.
Piše, FoNet, Foto-media centar
Prinosi u Vojvodini kreću se između pet i po i osam tona po hektaru, dok je u centralnoj Srbiji rod nešto slabiji, ali će prosečan rod u celoj zemlji biti iznad pet tona.
Saković je istakao da pored očekivanih 3,3 miliona tona novog roda Srbija ima i 280.000 tona zaliha od prošle godine, što znači da će ovog leta imati oko 3,5 miliona tona pšenice, što je dovoljno za sopstvene potrebe i za izvoz.
Nama je za domaću potrošnju potrebno oko milion i po tona, što znači da je realno očekivati izvoz od oko 1,8 miliona tona, precizirao je Saković.
Dodao je, međutim, da je neizvesno da li će planirani izvoz biti realizovan s obzirom na jaku konkurenciju na tržištu pšenice u regionu, kao i zbog slabijeg kvaliteta ovogodišnjeg roda.
Mi pripadamo crnomorskom regionu u kome smo među najmanjim proizvođačima, jer od nas manje pšenice proizvodi samo Hrvatska. Ubedljivo najveći proizvođači su Rusija, Ukrajina, Kazahstan, Rumunija, Bugarska i Mađarska. Kada vidimo taj sastav izvoznika, jasno je da naše viškove nećemo tako lako prodati, tim pre što imamo određenih problema sa kvalitetom, rekao je Saković.
On je podsetio da je pšenica berzanska roba i da se njene cene na domaćem tržištu formiraju na osnovu izvoznih cena.
U svetu imamo četiri uzastopne rekordne godine koje su stvorile ogromne zalihe i one sada opterećuju cene pšenice, objasnio je Saković.
Dodao je da je ovogodišnja žetva jedna od najdužih jer je počela 10. juna, ali je zbog čestih i obilnih kiša više puta prekidana
