,,Trbuhom za kruhom,, postala je rečenica doslovno tačna. Beda, sirotinja i nezaposlenost, naterala je Sanju Miladinović iz Srbije da se pozdravi sa svojom majkom i maloletnim sinom na pragu trošne kuće i krene put obećane zemlje kako bi zaradila nešto novca i sinu kupila patike, a majci lekove.
U porodicu u koju je krenula imala je poverenje, sa ženom čije dete je trebala da čuva dok su ona i muž na poslu dogovorila je sve uslove i cenu tog posla. Na prvi pogled Martina Duhanaj (Sanjina gazdarica) delovala je jako smireno i korektno. Kako su dani odmicali u porodici Duhanaj počeli su nemiri kao i poniženja i vređanja same Sanje. Gospodja Martina iz Büsserach (mesto u Švajcarskoj) već duže vreme ima privatne probleme sa svojim mužem pa je tako svoje nezadovoljstvo prenosila na sve oko sebe, a samim tim i na Sanju. Ova žena, rodom je iz Hrvatske pa smo u prvi mah pomislili da je rat posledica psihičkog rastrojstva ove mlade majke ali kako su njene godine dokaz da ona ni nezna šta se u njenoj rodnoj zemlji dešavalo odpala je ta ideja.
Pored toga što je skoro svakog vikenda policija dolazila u kuću porodice Duhanaj jer su bivale svađe do ranih jutarnjih sati do toga da je Martina tražila od Sanje da dok ona jede Sanja mora da gleda i kada bi ona završila ručak svu hranu bi bacala u kantu za otpad, a ona bi ostajala gladna, ponižena, ćutala i kradom ronila suze, palila poslednju zavijenu cigaretu i danima gubila na telesnoj težini. Svetla tačka joj je bio njen sin koji je na pragu stare kuće pozdravio majku i kamen o koji se ona saplela pri polasku zabranio da ga baka poneri jer kako je on rekao taj kamen će vratiti na svoje mesto kada se majka pojavi.
A majka, ona je trpela gladna, čuvala je malog dečaka i brojala dane kada će ponovo videti svoj dom. Kako se vreme bližilo da Sanja krene kući Martina je bila sve gora prema njoj da pa je jednog dana zaključala u stanu sa njenim trogodišnjim sinom. Uspaničena jadnica za svoj i život ovog nedužnog bića besumučno je pokušavala da je pozove na telefon ali odgovora nije dobila. U svim mukama koje su snašle ovu jadnu ženu vrhunac patnje je bio taj što Sanja nije govorila nemački jezik kako bi mogla da pozove policiju već je bila prepuštena milosti jedne ,, pokondirene tikve,, koja je u svom rodnom selu bila do dolaska u Švajcarsku toliko bedna da nije imala dovoljno za hlab svakog dana ali na njenu sreću upoznala je mladića koji je poveo i spasio bede.
U paničnom strahu Sanja dobija gušenje a pored nje mali dečak plače jer oseća da se nešto dešava. U tom trenutku ton ključa u bravi za njih je bio jedini spas.
Na vratima se pojavio muž Martine i njena svekrva. Sanja je briznula u plač, a njen organizam koji je do tada bio u grču manifestovao je ovu reakciju u povraćanje kao odbrambeni sistem.
Te noći Sanja je napustila stan porodice Duhanaj, neisplaćena do kraja, ponižena, povređena i zdravstveno ugrožena. Bila je srećna jer je spasla živu glavu.
Sanja se vratila svom sinu u trošni ali topli dom, kupila je majci lekove ali je svoje zdravlje drastično narušila. Ova žena kao i veliki broj drugih koje se upute put boljeg sutra i ne sanjaju kakvo zlo može da ih sačeka, ulaze u porodice čista srca ali bivaju ponižene i životno ugrožene.
Martina Duhanaj je primer zla koja ni jednog momenta nije pomislila na svog trogodišnjeg sina koga je ostavljala kod Sanje na čuvanje, da se baš na tom detetu mogu ,, slomiti kola,, i da se žena koja čuva dete može svetiti preko nedušnog bića.
Na sreću, Sanja je jedna divna majka i poštena žena koja je tog mališana čuvala kako svog sina i koja je iz ove priče skupo platila par stotina franaka.
D.Stokić, FOTO: Pixabay
