Beograd – Poljoprivrednu korporaciju Beograd (PKB) nije trebalo prodavati, a posebno ne po ceni od 105 miliona evra.To su ocenili ekonomisti, nakon što je firma ćerka Al Dahre iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Al Dahra iz Iriga preuzela PKB.
Procenjena vrednost imovine PKB prema oceni revizorske kuće Dilojt je oko 208 miliona evra, a početna cena je bila 104,5 miliona evra.
Tendersku dokumentaciju su kupile dve firme, a ponudu je dala jedino Al Dahra. Na prodaju je ponuđeno 16.785 hektara poljoprivrednog zemljišta PKB-a na Paliluli, u Surčinu i Zrenjaninu, objekti, oprema, poljoprivredne mašine i rezervni delovi kao i akcije u ;zavisnim društvima – Ekolabu, Institutu PKB Agroekonomik i Veterinarskoj stanici, preneo je Tanjug.
Vrednost oko 20.000 grla stoke će se naknadno obračunati i priključiti ponuđenoj ceni, a prema prvim procenama taj fond vredi oko 20 miliona evra.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je za Betu da je Al Dahra iz Ujedinjunih Arapskih Emirata učestvovala i na prethodnom tenderu za prođu PKB-a kada je cena bila viša, oko 157 miliona evra.
„Legitimno je pravo kupca da čeka da cena padne i Al Dahra je mogla još da čeka, što nije problem“, rekao je Savić.
Istakao je da problem vidi u prodavcu, državi Srbiji, koja prodaje firmu koja se bavi proizvodnjom hrane.
„Nije trebalo prodavati oko 17.000 hektara uređenog, obradivog zemljišta ni po ceni nekoliko puta većoj, jer je zemlja večiti resurs za razliku od fabrike koja može da se zatvori zbog zastarele tehnologije ili drugih problema“, rekao je Savić.
Strategija razvoja UAE, prema njegovim rečima, predviđa da država koja stoji iza Al Dahre finansira takve kompanije kao što je ona sa više od milijardu dolara sa zadatkom da kupuju poljoprivredno zemljište u Rumuniji, Bugarskoj, Ukrajini i Srbiji da bi se obezbedila prehrambena sigurnost za njihove građane.
Istakao je da „mu nije jasno kako UAE kupuje zemlju na hiljade kilometara daleko od granica njihove države da bi obezbedili prehrambenu sigurnost za njihovo stanovništvo, a Vlada Srbije ne misli da je hrana potrebna i njenim građanima“.
Još jedan razlog zbog koga PKB nije trebalo prodavati je, prema njegovim rečima, činjenica da je PKB nedavno nemačkoj kompaniji Lidl prodao hektar zemlje po ceni od 750.000 evra i da postoji opasnost da se deo tog poljoprivrednog zemljišta pretvori u građevinsko pošto se planira da se Beograd širi i sa druge strane Dunava.
„Imajući sve to u vidu ni jedna cena za PKB nije adekvatna“, rekao je Savić.
Savetnik za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija rekao je za Betu da je protivnik prodaje državnog kapitala.
„Država je mogala da pokuša da dokapitalizuje PKB kao velikog proizvođača hrane i tako zadrži bar neku kontrolu nad poslovanjem kombinata i cenama hrane na tržištu“, rekao je Bušatlija.
Ta poljoprivredna korporacija, prema njegovim rečima, „pravi gubitak da bi omogućila penzionerima da kupe hranu sa smanjenim penzijama jer im je država uzela deo“.
„Ako se prodaja pravda činjenicom da PKB ima gubitak od oko 80 miliona evra, zar nije gubitak kada se imovina firme proceni za 208 miliona, a ponudi na prodaju za 104 miliona evra“, rekao je on.
U uređenim zemljama, kako je rekao „važi princip, a tako je bilo i u Jugoslaviji, da na tenderu mora biti najmanje tri ponude da bi se konkurencijom dobila najbolja, a u Srbiji se sada i sa vlasnicima čak neispravne ponude pregovara“.
„Ne razumem svrhu prodaje PKB, ako loše posluje možda je za početak trebalo uvesti stručan menadžment i sačuvati je u državnom vlasništvu jer je hrana zlato budućnosti“, rekao je Bušatlija.
Foto: Thinkstock
