Obeležavanje pčelinjih zajednica jedan je od aktuelnih poslova koji pčelari obavljaju u aprilu. To je obaveza svakog pčelara kako bi Ministarstvo poljoprivrede imalo uvid u stanje na terenu i na osnovu toga opredelilo sredstva za podsticaj. Stručnjaci kažu da je potrebno nadležne obavestiti i ako nema promena u broju pčelinjih zajednica.
Obeležavanje pčelinjih zajednica obavlja se dva puta godišnje, od 1. do 30 aprila i od 1. oktobra do 31. oktobra. Još uvek je rano prognozirati kakvo je stanje na terenu kaže profesor Sveta Stamenković i ističe da se svaka promena mora prijaviti, kao i ako je stanje nepromenjeno. Ono što praksa pokazuje je da tokom ove zime bilo velikih gubitaka ak za oko 20 posto. Normalno je očekivati, ističe profesor Stamenković da budu gubici 10 posto na svakom pčelinjaku.
,, U ovoj godini bilo je znatno većih gubitaka, ne samo u toku zime, već i u kasnoj jeseni. Dakle, gubici su veliki. Na osnovu tih rezultata i prijavljenih pčelinjih zajednica u ovom trenutku ne može se reći da li je broj pčelinjih zajednica povećan ili nije. Mnogi pčelari zloupotrebljavaju stanje na pčelinjaku i prijavljuju veći broj pčela nego što imaju ili ne prijavljuju gubitke, tako da faktičko stanje ostaje isto. Međutim, i u tom slučaju pčelar mora da prijavi stanje da bi se registrovao, da bi ušao u bazu podataka i da bi mogao da ostvari pravo na podsticaje”, objašnjava prof. dr Sveta Stamenković.
Osvrćući se na prošlu godinu naš sagovornik kaže da je bila jako loša za pčelare. Prinosi su bili različiti u zavisnosti od područja . Navodi da je bagremova paša bila takođe loša, za razliku od livadske i suncokretove koja je konstantno dobra. Sa druge strane, cena je nepromenjena i već nekoliko godina kilogram meda košta od 1.200 do 1.500 dinara.
,,U vremenu cvetanja bagrema, pošto je bagrem najvažnija paša u Republici Srbiji i u svetu, bili su loši vremenski uslovi u vremenu cvetanja. Bila je kiša, hladno vreme, pčele nisu mogle da izađu iz košnica i nisu mogle da prikupljaju nektar. Na našem terenu pčelari su ostvarili prosečan prihod od dva do 10 kilograma po košnici. Bilo je pčelara koji uopšte nisu vrcali med, zavisno od terena. Na nižim terenima bagrem cveta ranije, a na višim, recimo u Dragačevu, kasnije i događa se da u Čačku pčelari nemaju ni grama meda, a u Dragačevu imaju solidan prinos“, kazao je Stamenković.
Profesor Stamenković naglašava da je u ovo vreme, kada je zaštita voća intenzivnija naročito važno da voćari i pčelari sarađuju. To je neophodno zbog opstanka pčela bez kojih ni voće ne može da stigne na rod.
,,Pčele su glavni oprašivači gajenih biljaka. Voćari moraju da ih čuvaju kao zenice svoga oka jer one povećavaju prinos voćaka i drugih gajenih biljaka do 82 posto. Sada je vreme cvetanja. Voćke su u punom cvetanju i neki voćari, ne svi, čini velike greške jer tretiraju u vreme cvetanja biljaka preparatima otrovnim za pčele. U takvim slučajevima dolazi do pomora pčela, do trovanja pčela i do velikih gubitaka, ne samo za pčelare, već i za voćare jer nema ko da im opraši voće ako pčele uginu”, rekao je profesor apelujući na voćare da posebno vode računa o pčelama, da voće prskaju u večernjim satima ili u toku noći kako bi izbegli trovanje pčela, a time bi postigli veću efikasnost primenjenih preparata.
