Najnoviji podaci Instituta za javno zdravlje Batut pokazali su veliku razliku u broju obolelih od Groznice zapadnog Nila kod nas i u okruženju. U Hrvatskoj je preminula jedna osoba dok je u Srbiji umrlo 25 a obolelo 262 osoba. U Crnoj Gori nisu registrovani oboleli.
“Ne treba širiti paniku. Groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje, a registrovanje počinje od druge polovine juna, i najviše obolelih se obično zabeleži u avgustu”, kaže za Danas doktorka Slavica Maris, epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.
Do trećeg septembra u Hrvatskoj je obolelo 26 a preminula jedna osoba pokazuju najnoviji podaci hrvatskog Zavoda za javno zdravstvo, dok prema zvaničnim informacijama u Crnoj Gori od početka godine nema obolelih.
U Srbiji je od posledica zaraze virusom Zapadnog Nila zaključno sa 4. septembrom umrlo 25 osoba, a do danas su registrovana 262 slučaja zaraze.
Za procenu epidemiološke situacije nisu pouzdani brojevi prijavljenih bolesnika. Zbog toga epidemiolozi nisu bili spremni da daju prognoze poredeći Srbiju sa okruženjem.
„Broj žrtava GZN dozvoljava da se grubo proceni da je ubod zaraženog komarca ovog leta istrpelo oko 30.000 građana Srbije, a da je ukupan broj takvih „bliskih susreta“ za poslednjih šest do sedam godina bar trostruko veći“, navodi za Danas univerzitetski profesor, epidemiolog Zoran Radovanović.
Radovanović je zaključio kako je GZN sa nama i u doglednoj budućnosti, vraćaće nam se svake sezone, s povremenim epidemijskim talasima kada klimatski uslovi pogoduju komarcima, a mi im dozvolimo da nesmetano rešavaju probleme svoje reprodukcije.
Razni uslovi su se poklopili tako da ove godine bude više zaraženih nego inače, ističe doktorka Maris.
“Promena klimatskih uslova i kišovito leto pogodovalo je razmnožavanju komaraca koji su najčešći prenosioci virusa. Čovek je ‘slepi domaćin’ što znači da oboleli neće preneti infekciju na druge ljude. Rezervoari virusa su ptice, a Srbija se nalazi na njihovom migratornom putu pa je i to doprinelo širenju infekcije”.
Virus prenosi komarac vrste Culex koji se odomaćio na našim prostorima, ali i drugi komarci.
Procenjuje se da 80 odsto zaraženih nema nikakve simptome, a oko 20 odsto ima simptome slične gripu ili prehladi.
Klinička slika je blaga, a karakterišu je glavobolja, bol u zglobovima i mišićima, visoka temperatura, mučnina, gađenje, povraćanje, otok limfnih žlezda, ponekad ospe i crvenilo po koži.
“Kod manje od jedan odsto zaraženih razvija se neko neuroinvanzivno oboljenje, uglavnom aseptični meningitis ili encefalitis. Simptomi koji prate ova stanja su podrhtavanje tela, ukočenost, glavobolja, senzorna osetljivost, pareze, paralize, poremećaji svesti sve do kome i drugo. Klinička slika kod ovakvih pacijenata je teška i oni se moraju bolnički lečiti”.
Osetljive su osobe starije od 50 godina, posebno one starije od 65. U rizičnu grupu spadaju i oboleli od hroničnih bolesti kao što su dijabetes, onkološka oboljenja, bolesti srca i kod oslabljenog imuniteta. Stariji od 70 godina čine najveći udeo u ukupnoj smrtnosti. Kod dece opasnost od oboljevanja je minimalna i do sada ona nisu obolevala.
Piše: Miloš Đošić, Foto: Pixabay – Mojca JJ
