GORNJI MILANOVAC – Na Gradskom groblju u Gornjem Milanovcu obeležena godišnjica smrti generala Božidara Terzića. Ispred lokalne samouprave, venac je na porodičnu grobnicu Terzića položio predsednik opštine Dejan Kovačević. Čuvenom vojskovođi iz Balkanskog i Prvog svetskog rata počast su, takođe, odali predstavnici Vojske Srbije, kao i Društva za negovanje tradicija u oslobodilačkim ratovima.
Predsednik opštine Dejan Kovačević je istakao da je Gornji Milanovac ponosan što je zavičajno mesto srpskih heroja, kao i da smo dužni da čuvamo sećanje na ovog hrabrog đenerala koji je svojim podvizima obezbedio slobodu srpskom narodu.
Direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja Aleksandar Marušić naglasio je da je 160 godina od rođenja i 80 godina od smrti, povod okupljanja i evociranja uspomena na jednog od najznačajnijih Milanovčanina. Marušić se osvrnuo na privatan život, ali i na impozantnu vojničku karijeru generala Terzića.
„Rođen je 1867. godine i imao je tu nesreću da je već kao beba ostao siroče, bez oca, i staranje o njemu preuzela je njegova majka Jerina. Ono što je za nas istraživače bio problem, kako se nije ženio nije imao direktnih potomaka, ali zahvaljujući Milu Radojičiću, koji će skoro da napuni sto godina, koji mu je pobočan naslednik, uspeli smo da rekonstruišemo i njegov privatan život. Najstariji sugrađani kažu da je bio retko dobar čovak i da nije bilo čoveka iz Rudničkog okruga, da se nije obratio njemu za pomoć. Dosta toga dobrog je ostavio i samom Gornjem Milanovcu, ali i Gornjim Banjanima, mestu rođenja njegove majke“, rekao je Marušić.
Što se tiče vojničke karije, on je istakao da je Terzić za nekih 37 godina aktivne vojne službe stigao od čina kaplara i rada u trupi do armijskog đenerala. Od 1905. do 1906. bio je jedan od ađutanata kralja Petra I Karađorđevića, a najveću slavu je dostigao kao komandant Šumadijske divizije prvog poziva i posebno se istakao u Drugom balkanskom ratu, kada je komandovao u čuvenim bitkama na Rajčanskom Ridu i Drenku, kada je obezbeđena pobeda srpske vojske. Za vreme Velikog rata, nalazio se na čelu Šumadijske divizije, takođe, učestvovao je u Kolubarskoj bici, Cerskoj bici, u borbama za oslobođenje Beograda 1914. godine. U jesen 1915. ova divizija, pod njegovom komandom, vodila je borbu kod Pirota, a zatim kod Smedereva. Pred nadmoćnijim neprijateljem, sa ostalim jedinicama, i ona je odstupila preko Crne Gore i Albanije do Skadra. Tu je njen komandant preuzeo novu dužnost.
Posle rata isticane su njegove komandne sposobnosti i hrabrost njegovih vojnika. Kada je nastavljeno povlačenje krajem 1915. godine došlo je do rekonstrukcije Kabineta Nikole Pašića i Terzić tada postaje ministar vojni.
Marušić je istakao da je Terzić dolazio često u Milanovac i da je organizovao u Beogradu Udruženje Rudničana, to su bili znameniti Milanovčani, koji su se na Cveti okupljali i trudili da pomažu naš kraj.
„On je samo jedan od plejade, imamo i Ljubu Milića i Spasoja Tešića i Jovicu Jovičića i desetak hiljada onih koji su od 1912. do 1918. učestvovali u ratnim operacijama u oslobođenju Srbije i trudimo se da sačuvamo uspomenu na njih“, kazao je Marušić.
General Božidar Terzić, zasluženo, dobitnik je Ordena Karađorđeve zvezde, Spomenice Kralja Petra I, Medalje za hrabrost 2. reda i brojnih drugih odlikovanja. Preminuo je 29. septembra 1939. godine. Sahranjen je u porodičnoj grobnici u Gornjem Milanovcu.
