ČAČAK, LUČANI, ARILJE, GORNJI MILANOVAC – Procenjuje se da je na području Čačka, Lučana, Arilja i Gornjeg Milanovca, poplava pričinila gotovo potpunu štetu na oko 1.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, izjavio je agenciji MNA savetodavac za ratarstvo Milan Damljanović.
Prema njegovim rečima, od sve četiri opštine koje pokriva ova služba sa sedištem u Čačku, najveća šteta pričinjena je u Arilju pored reke Moravice.
– Ovi apokaliptični vremenske uslovi i nepogodine poljoprivrednike su stavile u nezavidni položaj i usevi su gotovo u potpunosti propali. Kompletna Stručna služba se sprema da od ponedeljka krene u procene šteta, obići ćemo sva područja koja su bila poplavljena – rekao je Damljanović.
Damljanović je naveo da je velika šteta pričinjena i na području Dragačeva, pored reke Bjelice, a znatno manja pored Zapadne Morave nizvodno od Čačka, kao i u delovima Gornjeg Milanovca.
On kaže da je za sedam dana na ovom području palo između 200 i 400 litara kiše po metru kvadratnom, dodajući da je to ogromna količina padavina za kratko vreme.
– Iako smo imali sušnu zimu i proleće, ovoliku količinu padavina zemlja nije mogla da upije odjednom i onda je došlo do stvaranja bujica – objasnio je Damljanović.
Govoreći o stanju kukuruza i drugih žitarica, Damljanović kaže da tamo gde nisu bile poplave, biljke su u dobrom stanju.
Ns području Čačka, Gornjeg Milanovca, Lučana i Arilja zasejano je do 25.000 hekatara žitarica.
– Ceo period druge polovine proleća je bio hladniji nego što je inače i sa jedne strane dobro je uticao na razvoj strnina. Bilo je dovoljno padavina u vreme nalivanje zrna tako da će strna žita verovatno imati dosta dobre prinose. Međutim, kvalitet samog zrna, u smislu zdravstvenog stanja biće nešto lošije. Tamo gde su se razvile fuzarioze i slična gljivična ili bakterijska oboljenja može doći do pada zdravstvenog stanja – naveo je on.
Na području koje pokriva PSSS Čačak, kukuruz je zasejan na površinama između 10.500 i 11.000 hektara i to u optimalnom roku.
– Nicanje je bilo odlično, kao i razvitak u početnoj fazi. Onda je došlo do zastoja u razvoju kod osmog do desetog lista jer nije bilo dovoljno toplote kako bi biljka prešla u sledeću fazu. Kukuruz je trenutno u dobrom stanju tamo gde nije bilo bujičnih vodotokova, odnosno poplava – rekao je Damljanović.
Pšenica je zasejana na površini od oko 6.700 hekatara, ječam i tritikale na po 1.500, ovas na 1.000, a raž na 270 hekatara.
– Tamo gde nema pologa pšenica je u dobrom stanju. Gde su pšenice tretirane sa inhibitorima rasta pologa nema, usevi su u dobrom stanju i mislim da bi žetva za nekoliko dana trebalo da počne. I ona je odložena zbog ovih vremenskih uslova, ali smatram da će prinosi biti solidni, iznad proseka za ovo naše područje, a što se tiče kvaliteta to ćemo tek videti – naveo je Damljanović.
Prema njegovim rečima i krompir je u odličnom stanju.
– Retko koje godine je bio u ovom periodu tako dobro razvijen. Na primer imamo izuzetno visoke prinose mladog krompir, veće nego što je uobičajeno svih ovih godina s tim da je bilo malo problema da se očuva vreža. Svi koji su štitili, što je preporuka za naredni period dok ne dođe do viših temperatura i suše, da obavezno vrše zaštitu – istakao je Damljanović.
Kada je reč o drugim povrtarskim biljkama poput kupusa, paprike, paradajza, one su u zaostatku.
– Trenutno se ne možemo pohvaliti sa nekim kvalitetom, ali ima vremena da se to ispravi, počinju visoke temperature, a i dovoljno je vlage u zemljištu – zaključio je Damljanović.
Izvor: MNA
