LUČANI – Nikada neću prodati moje mrtvo dete, a kako su mi kazale neke kolege direktor sada skuplja potpise radnika da tuži sve novinare koji su istinito izveštavali o mom slučaju, izjavio je za naš sajt otac poginulog radnika fabrike „Milan Blagojević“ Milomira Milivojevića, Milovan i koji je tužio rukovodstvo.
Sa suzama u očima priča kako je Milomir izgoreo u običnoj pamučnoj majici, a kolege sa kojima je delio i dobro i zlo 34 godine su došli da na suđenju podrže, kako naziva Radoša Milovanovića, lučanskog Jutku.
„Supruga mi se razbolela, ima kardiološke probleme, ja se još držim, a tuga i bol me ubijaju. Kako koji dan prolazi sve je gore, ne mogu da spavam, pijem lekove za smirenje. Eto jedan moćnik lučanski vlada 40 godina celom opštinom“ kaže Milovan i pita se zašto je Milovanović toliko dugo na rukovodećoj poziciji.
„Direktor našim, državnim parama kupuje sve, pa i živote. Ja sam jedini koji to neće da prihvati. Bio sam u fabrici više puta po 7 ili 14 dana, ali sam uglavnom na bolovanju. Gledam mesto gde sam izgubio dete i sve me podseća na nesreću. Osam sati na poslu mi je večnost. Šetam, plačem, na mesto nesreće ne smem da odem. Sin je bio sa mnom tog 14. jula, došao kod mene oko 19 h popio dva soka i pojeo tri napolitanke“, kroz suze se priseća nesrećan čovek.
Milovan dalje navodi da je u 19 i 20 h krenuo na večeru međutim tada je čuo huk.
„Ja sam bio gore za 2 minuta, pitao gde mi je Mišo, ali je on već bio ubačen u sanitet. Odvezli su ga u bolnicu. On je hteo da pomogne kolegi Milojku da prenesu burad sa barutom. Međutim, kako su spustili prvo bure, tako je planulo. Zatim mi zvoni telefon i zove me medicinska sestra koja je bila sa mojim sinom. On me pitao tata hoćeš li da dođeš, izgoreo sam, ja sam odgovorio trčim sine“, priseća se Milovan.
Prema njegovim rečima, kada je to bure planulo, Milomir je pobegao, ali tu ima nadstrešnica ispred magacina u kome je bilo 2500 tone baruta, a dozvoljeno je 460 kilograma.
„Sin mi se borio 19 dana na VMA, opekotine su zarasle, ali problem su bila pluća i ostali unutrašnji organi. Doktori su nam objasnili da je Mišo imao blast ratne povrede od eksplozije. A to nije bila ni klasična eksplozija, nago kao kada se raketa aktivira. On je radio u majici, mimo svih propisa, logike, pameti. Posle toga smo dobili od MO obaveštenje da se nisu poštovali propisi o zaštiti na radu. I kao zaključak su naveli da se to promeni“, istakao je Milivojević.
Posle toga, direktor je sve promenio. Uveo video nadzor, nabavio nove buriće, a mi smo u kartonskim dobijali nitrocelulozu, nastavlja on i dodaje da objekat u kome mu je sin nastradao nema lokacijsku i upotrebnu dozvolu, niti atest.
„Tog dana je bila temperatura oko 40 stepeni, dobili smo potvrdu od RHMZ. Oni nisu smeli da rade jer se nitro-glicerin izdvaja i postaje nestabilan. Međutim gore se radilo, u fabrici su radnici potrošna roba, kao sapun“, tvrdi Milovan.
Majka nesrećnog mladića je zgrožena postupkom direktora Radoša Milovanovića koji je doveo radnike ispred suda kao podršku.
„On se ponašao kao da je narodni heroj, samo je crveni tepih falio“, kaže ona.
Milovan im se, kako navodi, zahvalio misleći da su došli da podrže njegovog mrtvog sina, ali svi su spustili poglede ka zemlji.
„Ne odgovaraju. A ja im kažem ‘Želim vam svu sreću i zdravlje i vama i vašim porodicama. Ako ste došli da podržite ovog lučanskog Jutku, želim vam da doživite moju sudbinu „ ispričao je Milovan.
Kako kaže, psovali su mu mrtvu majku i dete, a on ih je zapitao gde im je savest.
„Pitao sam ih da li znate da je za vreme ovog rukovodioca, ne želim ime da mu izgovorim, smrtno stradalo 21 lice, njih 40 je povređeno, ljudi su ostali bez ruku, delova tela, pa samo u jednom danu je osmoro izgubilo život i niko nikada nije odgovarao“, priča Milovan.
On, takođe, navodi da ih je direktor, nakon smrti sina, primio 89 dan, kada su otišli on, kćerka, supruga i advokat.
„Nudio nam je pare, stan, hteo da zaposli ćerku i supugu, ali mi ne prodajemo mrtvog sina“, ponovio je on i dodao da su svi svedoci koji su svedočili u njegovu korist dobili otkaze u fabrici.
Svi u Lučanima su, zbog posla prinuđeni da budu učlanjeni u Srpsku naprednu stranku.
„Istina je, i mi smo to podržavali. Moj sin išao je svugde da lepi plakate, bio je podrška Vučiću gde god je trebalo. A morao je zbog posla. I on je tri godine bio pod ugovorom na po tri meseca. Tako stvari funkcionišu“, istakao je on.
Milovan kaže da se sada u fabrici skupljaju potpisi za tužbe protiv novinara.
„Neke kolege nam kažu da se radnici potpisuju kako bi se tužili NIN, Blic, Ozonpress, Čačanske novine i svi oni koji su objektivno izveštavali o slučaju“, rekao je nesrećan čovek.
„Sada mi u kuću osim kumova, rodbine i nekoliko prijatelja niko ne dolazi. Kada me vide kolege prelaze na drugu stranu ulice, neki zbog straha, a neki, pretpostavljam zbog stida“, zaključio je on.
Iz redakcije info-lider pozvan je direktor MB Namenska da nam potvrdi ili demantuje navode o tužbama protiv novinara, ali nam je na pitanje odgovorila portparolka preduzeća Milka Jovanović Božić.
„Radnici pogona raketnih goriva razmatraju mogućnost da podnesu tužbu protiv Danasa, Ozonpressa i Čačanskih novina jer je na njihov račun izneto mnogo uvreda i pogrdnih reči“, precizirala je ona.
Inače u ivanjičkom Osnovnom sudu vodi se krivični postupak protiv direktora Radoša Milovanovića i dvojice fabričkih rukovodilaca, Vladimira Lončarevića i Tome Stojića, zbog sumnje da su izvršili teško krivično delo protiv opšte sigurnosti – 14. juna 2017. godine nakon eksplozije baruta poginuli su radnici Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović. Novo ročište zakazano je za 15. novembar.
