Lider Demokratske stranke, Zoran Lutovac kaže za naš portal da je glavni problem što institucije ne rade svoj posao, već su postale deo sistema, odnosno vlasti.
Uzimajući u obzir sistemski karakter zloupotreba i izgubljeno poverenje u izborni proces i institucije usled stalnih manipulacija, ucena birača i (redovnog) raspisivanja vanrednih izbora u korist stranke na vlasti, zloupotrebom demokratskih procedura i ustavnih ovlašćenja, a polazeći od toga da suštinske promene izbornih uslova zahtevaju reformu čitavog sistema organizacije vlasti i reformisanje svih državnih institucija, posebno onih koje imaju ovlašćenja vezana za izborni proces koje ne obavljaju povereni posao, ocenio je Lutovac.
„Zabrinuti smo zbog činjenice da preostaje sve manje vremena za poboljšanje izbornih uslova u meri u kojoj bi omogućila legitimitet izbora, smatrali smo da je potrebno hitno sprovesti niz kratkoročnih mera koje bi uspostavile poverenje u integritet izbornog procesa, vladavinu prava i demokratske procedure u Srbiji, koje bi nadomestile propuste postojećih institucija ili ih naterale da obavljaju svoj posao, ali bezuspešno“, navodi on. Kako ističe SPN je predlagala da se sa realizacijom ovih kratkoročnih mera počne pre održavanja narednih izbora. Te mere su: „Formiranje Komisije sastavljene od predstavnika vlasti, opozicije irelevantnih organizacija civilnog društva koja će imati nadležnost da vrši kontinuirani nadzor nad biračkim spiskom, stalnu kontrolu i reviziju biračkog spiska u cilju njegovog usaglašavanja sa stvarnim stanjem (u skladu sa preporukom 4)“, istakao je predsednik Demokratske stranke.
Takođe, naglasio je , bitno je profesionalno i odgovorno izveštavanje na javnim servisima, kao i emitovanje programa u kojem bi učesnici izbora imali priliku da budu ravnopravno predstavljeni.
„Odnosno osiguranje da u udarnim terminima u informativnom programu javni servisi istinito i nepristrasno izveštavaju o aktivnostima svih učesnika izbornog procesa, kao i da javni servis istinito izveštava o izveštajima ODIHR-a, CRTE i ostalih aktera koji su svedočili o nepravilnostima uočenim na izborima održanim 17.12.2023 (u skladu sa preporukama 7, 18 i 19 iz konačnog izveštaja ODIHR-a iz 2023. godine, ali i preporukama 18 i 20 iz 2022. godine i preporukama 22 i 23 iz 2020. godine)“,ukazao je on.
Prema njegovim rečima, neophodno je održavanje svih lokalnih izbora u onim opštinama i gradovima gde treba da se raspišu izbori, a nisu održani u decembru 2023. godine, u isto vreme sa izborima za Skupštinu grada Beograda (s obzirom da do raspisivanja izbora za Skupštinu grada Beograda nije došlo do unapređenja izbornog procesa uz ispunjenje preporuka ODIHR-a kroz inkluzivni konsultativan proces kako stoji u preporuci 1).
„Kako su u međuvremenu raspisani beogradski izbori, a tek se započinje rad na ispunjavanju preporuka ODIHR-a, predlažemo obustavljanje izbornih radnji do kojih je
došlo raspisivanjem izbora 3. aprila, kako bi se započelo sa ozbiljnim inkluzivnim i transparentnim radom na ispunjavanju prioritetnih preporuka. U suprotnom, sprovođenje preporuka će se odigravati u vreme kampanje za beogradske izbore čime će dovesti u sumnju legitimitet tih izbora“, naveo je Lutovac.
U vezi sa zahtevom predsednice Skupštine, Ane Brnabić da predložimo dalji rad na primeni preporuka ODIHR-a sa navođenjem jasnih prioriteta, naš sagovornik navodi da treba da budu obustavljene izborne radnje.
Obustavljanje izbornih radnji do kojih je došlo raspisivanjem izbora 3. aprila, izmenom člana 87. Zakona o lokalnoj samoupravi, s retroaktivnim dejstvom, i to zbog toga što pravni okvir za sprovođenje tih izbora još uvek nije
dogovoren usled neispunjenja preporuka ODIHR-a, naglasio je Lutovac.
Potrebna je priprema neophodnih izmena propisa u cilju efikasnog sprovođenja preporuka ODIHR-a, kroz inkluzivan i transparentan proces, u skladu sa prioritetnom preporukom br. 1 iz izveštaja ODIHR od 28. februara 2024. godine, istakao je lider DS.
„Takođe i obrazovanje radnog tela Narodne skupštine koje će činiti narodni poslanici i narodne poslanice vlasti, opozicije i predstavnici civilnog društva (u daljem tekstu: radno telo). Da bi se obezbedila inkluzivnost, svaka poslanička grupa imenuje po jednog člana/icu koji su diplomirani pravnici/e (osim u slučaju grupa koje u svojim redovima nemaju pravnike/ce), a organizacije civilnog društva (CRTA, CeSID i Transparentnost Srbija) imenuju po jednog predstavnika/cu“, kaže on.
Lutovac ocenjuje da je zadatak radnog tela da izradi predloge zakona kojima se ispunjavaju sve preporuke ODIHR, a posebno preporuke br. 1, 4, 5, 6, 7, 18, 19 i 21 iz izveštaja ODIHR od 28. februara 2024. godine.
„To posebno uključuje, ali nije ograničeno na izradu predloga za izmenu i dopunu: Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o lokalnim izborima, Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, Zakon o prebivalištu i boravištu građana, Zakon o sprečavanju korupcije, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i Zakon o Ustavnom sudu“, naglašava.
Radno telo, navodi dalje, donosi odluke po principu većinskog odlučivanja unutar svake od tri grupacije – poslaničke grupe vlasti, poslaničke grupe opozicije i organizacija civilnog društva.
„Ono treba da izradi radne verzije prioritetnih zakona u roku od tri nedelje od obrazovanja. U cilju obezbeđivanja transparentnosti procesa, o radnim verzijama zakona biće organizovana javna slušanja, uz prisustvo svih relevantnih aktera koje će moći da predloži svaki član/ica radnog tela“ ističe naš sagovornik.
Predloge zakona podneće članovi/ce radnog tela iz reda narodnih poslanika i narodnih poslanica, a u roku od sedam dana od podnošenja zakona će biti sazvana sednica
Narodne skupštine radi njihovog usvajanja, ukazao je Lutovac.
„Na osnovu usvojenih zakona, nadležna ministarstva (prvenstveno, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvo unutrašnjih poslova), izborne komisije i drugi nadležni organi pripremiće po istom principu – u inkluzivnom i transparentnom procesu koji uključuje predstavnike vlasti, opozicije i civilnog društva – podzakonske akte za njihovo sprovođenje“, navodi on istakavši da je neophodan dogovor o jedinstvenom terminu održavanja beogradskih i drugih lokalnih izbora, nakon što usvajanja zakonskog i podzakonskog okvira.
„U vezi sa zahtevom da odredimo dva lica koja bi bila imenovana u Komisiju radi vršenja uvida, revizije i kontrole Jedinstvenog biračkog spiska, insistiramo da se najpre u što kraćem roku razradi nužan zakonski osnov za formiranje i funkcionisanje takve Komisije. Tek na osnovu posebnog zakona koji bi usvojila
Narodna skupština je moguće da sama Komisija bude formirana. Ovo je neophodno zbog jasnog zakonskog osnova nadležnosti Komisije kako bi ona zaista imala mogućnost kontrole biračkog spiska, uključujući i ovlašćenja da izvrši uvid u elektronsku bazu biračkog spiska i proveri ko je i kada pristupao bazi i menjao podatke u biračkom spisku u periodu nakon izbora 2022. godine“, naglašava Lutovac.
U skladu sa preporukom 4, Komisija mora da uključi predstavnike vlasti, opozicije i civilnog društva i da donosi odluke po principu većinskog odlučivanja unutar svake od tri grupacije – predstavnika vlasti, opozicije i organizacija civilnog društva, smatra naš sagovornik.
„U pogledu revizije i kontrole biračkog spiska, neophodno je: da Komisija ima nadzor na biračkim spiskom i tokom sprovođenja predstojećih izbora , potom omogućiti članovima izbornih komisija uvid u delove elektronske baze biračkog spiska za teritoriju u nadležnosti te komisije, uključujući i sve izmene“, objašnjava.
Takođe, potrebno je izmeniti zakone tako da se promene u evidenciji prebivališta evidentiraju u Jedinstvenom biračkom spisku nakon 12 meseci nakon promene prebivališta u
cilju uspostavljanja poverenja građana u tačnost biračkog spiska i povećanja poverenja javnosti, u skladu sa preporukom 4 ODIHR-a, ukazuje.
„Treba redovno objavljivati podatke iz biračkog spiska i podatke o svim licima koja su bila ovlašćena za pristup elektronskoj bazi biračkog spiska, od izbora 2018.
godine, sa osnovom tog ovlašćenja, započeti kompletnu i nezavisnu reviziju biračkog spiska, uključujući i terensku kontrolu, od strane nezavisne komisije, prema metodologiji koju je razvila CRTA“, zaključio je Lutovac.
