U Srbiji je oko 165.000 nepismenih stanovnika podaci su Republičkog zavoda za statistiku na osnovu popisa koji je urađen 2011. godine u našoj zemlji. Nešto manje od 14 odsto žitelja Srbije je bez dana ili sa nekoliko razreda škole.
Nepotpuno osnovno obrazovanje, prema istim podacima, dakle tog popisa, ima oko 677.000 stanovnika. Najveći broj nepismenih je na jugu Srbije – u Osečini, Krupnju, Žitorađi, Medveđi i Trgovištu. Visoko obrazovanje u našoj zemlji ima oko jedanaest odsto stanovništva, a kompjutesrki je nepismena skoro polovina.
Prema rečima direktora Osnovne škole „Branislav Petrović“ iz Slatine kod Čačka, Lazara Čikiriza, među decom je sve više izražena upotreba stranih reči, ponajviše anglicizama, i veoma malo čitaju literaturu primerenu njima.
„Veliki broj đaka ne poznaje dovoljno gramatiku, pravopis i ima siromašan leksički fond. To je, mislim, slučaj u svim našim školama. Pravog srpskog jezika je sve manje iako se profesori trude da im ukažu na važnost lepog izražavanja. Konkretno kod nas na časovima maternjeg jezika čitaju i govore im lepe misli. Praktično, koriste svaki slobodan trenutak da im ukažu, kako na lepotu govora, tako i na važnost pismenosti“, rekao je on.
Čikiriz, takođe, smatra da veliku ulogu u korišćenju takozvanih žargonizama ima upotreba sredstava savremene komunikacije i interneta. Prema njegovim rečima, deca treba da što više čitaju, bogate svoj rečnik, stiču nova saznanja, a samim tim i pismenost podižu na viši nivo.
Inače, Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti 1967. godine, sa ciljem da se istakne važnost čitanja i pismenosti u životu svakog pojedinca i društva u celini.
