Danas su Mladenci, a bračni parovi ih slave samo prve godine braka. Ukoliko dobiju bebu i ona obeležava Mladenčiće.
Prema rečima etnološkinje čačanskog Narodnog muzeja, Snežane Šaponjić Ašanin ove godine je praznik pao tokom najstrožijeg posta.
„Sada se posti 7 sedmica. Mladenci se uvek obeležavaju 22. marta. Vrlo često su u postu, ali bez obzira kada pada Vaskrs, tog dana se jede isključivo hrana na vodi“, objašnjava ona za Nova.rs. Ove godine se desilo da su Mladenci pali tokom prve sedmice Čistog, najstrožijeg posta, primećuje naša sagovornica.
Mladenčići za goste
„Sada ovaj veliki praznik slave bračni parovi koji su se venčali tokom prethodnih godinu dana. Oni obeležavaju svoje prve Mladence u spomen na stradalih 48 Mladenčića za Hristovu veru“, istakla je Šaponjić Ašanin.
Kako napominje, dolaze im familija i prijatelji da bi im uručili poklone. Ako su u prvoj godini braka dobili prinovu i bebi se simbolično donosi, najčešće, sudić iz koga će jesti, naglasila je ona.
„Danas mora da se posti na vodi, jer je prva sedmica. Mogu da se umese kolačići mladenčići, skuva pasulj bez ulja, ispeče povrće, ali nikako riba“, priča Šaponjić Ašanin. Ukazuje da ljudi koji slave Mladence ne bi smeli da greše.
„Možda će oni koji dočekuju goste želeti da spreme neku ribu i pasulj prebranac, ali to je apsolutno zabranjeno. Ima i dosta voća kojima oni mogu da se ugoste svoje posetioce „, objašnjava Šaponjić Ašanin za Novu napominjući da oni koji slave Mladence ne treba da ‘ogreše dušu’.
Snežane M. unuk, mali Vasilije, slavi Mladenčiće.
„Juče je napunio godinu. Očekujemo kumove na ručku, koji će biti isključivo na vodi. Spremam medene kolačiće. Presrećna sam zbog njega, a uskoro očekujemo i novu prinovu. Vaso će dobiti seku za dva meseca“, ispričala nam je njegova baka Sneža.
Pročitajte još:
Ovaj post je uvod i za Uskrs.
„Prva sedmica je Čista, sledeća Pačista, treća Krstopoklona, potom Sredoposna, zatim Gluva nedelja, I na kraju Cvetna i Strasna“, objašnjava ona.
Pred Strasnu sedmicu se slave Cveti, sedam dana pre Vaskrsa.
„To je praznik ulaska Isusa Hrista u Jerusalim. Pre toga je Lazareva subota, dokaz o samom vaskrsenju, jer je nakon tri dana smrti Isus vaskrsao Lazara, napominje naša sagovornica. „Lazareva subota je praznik dece, mladosti i proleća. Beru se vrbove grančice i nose zvončići i oni su simbol nevino stradalih žrtava za Hristovu veru, a to su jaganjci“, naglašava Šaponjić Ašanin.
U Jerusalimu se nose palmine grančice, a sve u zavisnosti od geografskog područja – gde ima zelena grana.
„Dakle ta boja je, ponavljam, simbol oživele prirode, proleća, života i ljubavi. Svega onoga što donosi Varkrs. Kruna hrišćanske vere je satkana u ovom prazniku i on je uvek u nedelju. Isusu je u četvrtak suđeno, potom je u petak stradao na krstu za veru, i trećeg dana je vaskrsao“, zaključila je etnološkinja Snežana Šaponjić Ašanin.
FOTO ILUSTRACIJA
