„Ekonomski jaka žena na selu je garant boljeg položaja svoje porodice”, jedna je od važnih poruka sa dvodnevnog skupa “Inovacijama seoskih žena do gostiju i kupaca poljoprivrednih proizvoda“, koji je proteklog vikenda, 24. i 25. oktobra, organizovalo Udruženje građana „Snaga prijateljstva“ – Amity iz Beograda.
Na interaktivnom predavanju više od 50 žena iz Dragačeva, Ježevice, Vape i trsteničkih sela mogle su da saznaju kako da pripreme poslovne planove za proizvodnju i prodaju poljoprivrednih poizvoda, rukotvorina izrađenih starim zanatima, pa i o tome kako da svoje domaćinstvo pripreme ili unaprede za seoski turizam. Ujedno, naučene lekcije uskoro mogu i primenti, kada budu konkurisale za bespovratna sredstva kroz Amity projekat. Konkurs će biti raspisan 1. novembra, a odluka će biti doneta do polovine decembra.
Predavač Gorana Tanasković, rukovodilac čačanske Radne jedinice Privredna komora za Raški i Moravički okrug, kaže da su seoske žene već shvatile da nije problem samo proizvesti, nego i plasirati robu. Kako je rekla, one moraju da prepoznaju svoju snagu i iskoriste dobre šanse, ali da budu svesne svojih i slabosti i rizika, kojih ima mnogo, posebno kada je reč o poljoprivrednoj proizvodnji.
Predsednica Upravnog odbora Amity Nadežda Satarić smatra da su učesnice na redionicama testirale svoja znanja i veštine, što će im olakšati pisanje poslovnog plana za sve buduće konkurse, ne samo nadležnih ministarstva i lokalnih samouprava, već i inostranih donatora.
– Bespovratna sredstva koja ćemo dati značiće mnogo, jer je cela godina zbog korone teška, posebno za poljoprivrednike koji žive samo od tih prihoda. Nije baš bilo mnogo mesta za plasman proizvoda, nisu radile pijace, nije bilo sabora, vašara… Već smo podelili 35 malih grantova kako bi se donekle ublažile štete, a novi konkurs je prilika da žene budu ekonomski jače – rekla je Satarić.
Porodica Zagorke Radičević iz Guče bavi se raznovrsnom proizvodnjom, Ona namerava da počne i uzgoj sjeničkih ovaca. Osim prodaje jagnjadi i ovaca, Zagorka hoće da od vune, koju neće prodavali, plete čarape, džempere, rukavice. Planira i da od maline pravi džemove, slatko, sokove… Za sada podršku ima i od mlađih članova porodice, koji su odlučni da ostanu na selu. Kako kaže, solidno zarađuju, ali se nada da će unaprediti proizvodnju.
– Mada nam je dosta toga poznato, na ovakvim predavanjima se i podsetimo ono što smo zaboravile. Posebno su vredne lekcije iz savremenih tehnologija, računara, interneta, vibera, sve što može koristiti u proizvodnji i uslugama. Ovo će mi pomoći da bolje i efikasije radim, da se bolje snalazim i da lakše dođem do kupaca – kaže Zagorka, članica Udruženja “Dragačevo”.
Porodica Zorice Bojović iz Brezovice na Jelici ima hladnjaču za voće, a ona je posebno ponosna na uzgoj moravki, autohtone sorte svinja. Za “gare sa Jelice”, kako zovu moravku, a koju su počeli da gaje pre tri godine, dobili su sertifikat o zaštiti porekla. I po tome što kupce nalaze uglavnom preko interneta, uklapaju se u savremene tokove tržišta.
– Pokušavamo da što bolje organizujemo život na selu. Cela porodica je udružena oko svih poslova. Sin studira veterinu, kako bi pomogao ocu na farmi…
Među zainteresovanima je bilo i mladih žena, koje su odlučile da na selu zasnuju porodicu, ali i da grade svoj poslovni put. Jedna od njih je Olivera Ćubović iz Udruženja “Evgenija” iz Ježevice, koje je za kratko vreme uspelo da okupi dosta članica, ne samo oko ideja za unapređenje svog sela, već i u akcijama humanitarnog karaktera.
– Cilj nam je da doprinesemo obrazovanju i emancipaciji žene na selu, ali i da pomognemo jedna drugoj, da se dogovorimo šta možemo da uradimo da bi nam bio bolji život na selu. Ovakva predavanja uvek nas postaknu na nove ideje, a od nas zavisi koliko ćemo ih primeniti – smatra Olivera.
Gošće iz Trstenika su među najstarijim udruženjima i drugima, mlađim, dobar su uzor u načinu rada i uspesima. Vesna Jeftić prenela je da su nedavno pokrenule radionicu za izradu ručnih radova, onih koji gotovo nestaju.
I predstavnice najmlađeg udruženja “Vapljanki” bile su na predavanju. Njihova glavna ideja je organska proizvodnja i izrada ručnih radova.
– Nama su potrebne ovakve edukacije, posebno za plasman, ali i da nastupimo udruženo. Žene su maštovite, imamo ideja, mnogo možemo da uradimo, ali nam nedostaje da omasovimo udruženje. I podrška meštana! Malo su ljudi skeptični, ali bi nam značila i pomoć drugih, pre svega lokalne samouprave. U selu su izgubili poverenje, jer godinama u Vapu ništa nije ulagano – rekla je Rada Ćojbašić.
Iako je većina učesnica došla sa već razređenim idejama i velikim iskustvom, predavanja su, kako su istakle, veoma korisna, jer su prilika za dodatna znanja i veštine, uključujući i ona iz maketinga, sve neophodnijeg za plasman proizvoda na tržište. Ujedno, razmenom iskustava mogu da uoče ono što ih “koči” i da u svom poslu primene dobru praksu drugih, ali i da se međusobno povežu i uspostave saradnju.
Izvor – V. T. caglas.rs
