ČAČAK (MNA) – Farbanje vaskršnjih jaja predstavlja jedan od najlepših hrišćanskih običaja pogotovo za decu, a farbanje prirodnim bojama učiniće ga još zanimljivijim.
Nikola, Đorđe, Miloš ovoga jutra su poranili kako bi nabrali razne vrste cveća i lišće koje će njihove mame i bake koristiti prilikom farbanja vaskršnjih jaja.
U porodici Anđelić iz čačanskog sela Ostra, jaja se na Veliki petak fabraju uglavnom u prirodnim bojama.
„Tokom cele zime ostavljam komišinu od luka. U lonac stavim red te komišine, a zatim jaja koja su u čarapi ili retkom džaku. Prethodno na jaja stavim liske, travke ili nešto nacrtam voskom. Zatim nalijem hladnu vodu, nakon deset minuta što provre lonac skidam sa špreta“, objašnjava Stojna Anđelić.
U ovom selu održao se običaj da žene zajedno farbaju jaju.
„Skupimo se, družimo se, volimo se. Donesemo jaja i zajedno farbamo za sve tri kuće. Nekad kod jedne, nekad kod druge, ali to radimo zajedno“, rekla je Vera Anđelić.
Ofarbana jaja su simbol obnavljanja prirode i života. Vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daruju i za one kojima se poklanja.
„Ofarbam oko 100 jaja, ali prvo ofarbano je crvene boje i to je čuvarkuća, njega ostavim za celu godinu“, kaže Dobrila Belić.
„To jaje se uglavnom čuva pored ikone na mestu gde je bezbedno i kada se sledeće godine zameni novim jajetom, stari se ne sme baciti u smeće nego se vraća prirodi, u zemlju, travu. To je krug koji bi trebalo da bude ispoštovan“, objašnjava etnolog Narodnog muzeja u Čačku Snežana Šaponjić Ašanin.
Najvažnije je da u nedelju ujutro na stolu budu ofarbana jaja kako bi post bio prekinut prvim vaskršnjim jajetom.
