Kako su zbog Covid-19 pandemije potrošači širom sveta ostali kod kuće, gotovo sve, od namirnica do baštenskih potrepština, kupovalo se onlajn.
Prema najnovijem izveštaju Mastercard Recovery Insights, to je rezultiralo u dodatnih 900 milijardi dolara potrošenih na onlajn trgovinu širom sveta tokom 2020. godine. Drugim rečima: udeo e-trgovine je 2020. iznosio približno 1 dolar od svakih 5 dolara potrošenih u maloprodaji, u odnosu na oko 1 dolar od svakih 7 potrošenih tokom 2019.
Za trgovce u maloprodaji, restorane i druge velike i male kompanije, onlajn mogućnost prodaje bila je preko potrebana slamka spasa jer je narušena potrošačka potrošnja na fizičkim mestima prodaje, i očekuje se da će otprilike 20-30% globalnog prelaska na digitalne tehnologije uzrokovanog pandemijom biti trajno.
Izveštaj se oslanja na anonimizovane i zbirne podatke o prodajnim aktivnostima obavljenim putem Mastercard mreže, kao i na analizu koju je sproveo Mastercard Ekonomski Institut. Analiza daje dublji prikaz šta ovo znači za svaku pojedinačnu državu i sektore robe i usluge, kako na tržišnom, tako i na prekograničnom nivou.
„Dok su potrošači bili kod kuće, njihov novac je putovao daleko zahvaljujući e-trgovini”, kaže Briklin Dajer, glavni ekonomista u kompaniji Mastercard i šef Mastercard Ekonomskog Instituta. „Ovo ima značajne implikacije, a zemlje i kompanije koje su postavile digitalno poslovanje kao prioritet nastavljaju da ostvaruju benefite. Naša analiza pokazuje da i najmanje kompanije beleže koristi kada se prebace na digitalne kanale.“
Iako digitalna transformacija nije ni univerzalna ni konzistentna – zbog geografskih, ekonomskih i razlika u kućnim prihodima – izveštaj otkriva nekoliko ključnih trendova:
• Ranije usvajanje digitalnih tehnologija ubrzava razvoj: Privrede koje su pre krize bile digitalo razvijenije – poput Velike Britanije i SAD-a – zabeležile su veće dobitke u prelasku na digitalnu trgovinu u domaćem prometu, za koje se takođe čini da će biti trajnije u odnosu na zemlje koje su pre krize imale manji udeo e-trgovine, kao što su Argentina i Meksiko. Azijsko-pacifički region, Severna Amerika i Evropa regije su koje su najsnažnije podsticale usvajanje e-trgovine.
• Digitalne pobede koje su ostvarile prehrambene i diskontne trgovine zadržaće se u narednom periodu: Maloprodajni sektori sa osnovnim namirnicama, koji su pre krize imali najmanji digitalni udeo, zabeležili su neke od najvećih dobitaka kako su se potrošači prilagođavali novim okolnostima. Kako se budu formirale nove potrošačke navike i s obzirom na nisku bazu korisnika pre krize, predviđamo da će se 70-80% rasta e-trgovine u segmentu prehrambenih proizvoda zadržati trajno.
• Međunarodna e-trgovina porasla je za 25-30% tokom pandemije: Međunarodna e-trgovina porasla je i u obimu prodaje i u broju različitih zemalja u kojima su kupci pravili narudžbine. Kako je mnogo više izbora dostupno, potrošnja na nivou međunarodne e-trgovine porasla je za oko 25-30% od marta 2020. do februara 2021. godine.
• Potrošači koriste veći broj e-trgovina, kupujući od onlajn trgovaca i do 30% više: Odražavajući prošireni izbor za potrošača, naša analiza pokazuje da potrošači širom sveta kupuju na većem broju veb lokacija i onlajn prodajnih mesta nego pre. Stanovnici zemalja poput Italije i Saudijske Arabije kupuju u proseku za 33% više sa onlajn trgovina, a za njima slede oni iz Rusije i Velike Britanije.
N2, Foto, ilustracija
