„Dve se u meni pobiše sileˮ, Vojin Ćetković govori stihove velikog pesnika

0
45

ČAČAK – Poetsko-muzički program posvećen jubileju 180 godina od rođenja Laze Kostića pod nazivom „Dve se u meni pobiše sile“ biće održan u velikoj sali čačanske biblioteke 17. septembra sa početkom u 19 sati, najavljeno je danas iz ove ustanove.

U obelažavanju godišnjice rođenja ovog velikana učestvuju dramski umetnik Vojin Ćetković, Dušica Brković, učenici Srednje muzičke škole, hor „Slovo ljubveˮ, Tanja Vuković, Marija Radulović

Program će biti realizovan u skladu sa aktuelnim zdravstvenim merama koje podrazumevaju ograničen broj posetilaca u sali, a svi zainteresovani mogu podići besplatne ulaznice na Info-pultu Biblioteke od utorka, 14. septembra. Rezervacije nisu moguće, a jedna osoba može uzeti najviše dve karte koje će se deliti dok ne bude popunjen dozvoljeni broj mesta, dodaju iz gradske biblioteke.

Inače, Laza Kostić je svoje književno stvaranje počeo u jeku romantizma, pored Zmaja, Jakšića i drugih vrlo istaknutih pisaca. Za nepunih deset godina rada on je stao u red najvećih pesnika i postao najpoznatiji predstavnik srpskog romantizma.

Preveo je udžbenik rimskog prava „Pandekta” sa nemačkog jezika 1900. godine, kada je i najviše vremena provodio u manastiru Krušedol. U svojoj poeziji je veomačesto doticao univerzalne teme i ljudske brige, posebno odnosa između čoveka i Boga, društva i bližnjih.

Doprineo je stilskim i jezičkim inovacijama, slobodno eksperimentišući, često nauštrb jasnoće. Njegovo delo je bliže evropskom romantizmu nego bilo kom drugom srpskom pesniku njegovog doba. Kostić je u brojnim, nepotpunim teorijskim esejima neuspešno pokušao da kombinuje elemente narodne narodne pesme sa elementima evropskog romantizma. Nedostatak uspeha može se pripisati naprednoj prirodi njegove poezije, idejama njegovog vremena i njegovoj ekscentričnosti.

Jedno od njegovih najpoznatijih dela je pesma „Santa Maria della Salute“ koja govori o njegovoj ljubavi prema trideset godina mlađoj Lenki Dunđerski zbog čega je i samovao u manastiru Krušedol. Emocija od strane mlade žene je bila Lazi uzvraćena, ali njen otac, Lazar, nije odobravao tu vezu. Njena smrt, koja je i dan danas obavijena velom tajne, ga je inspirisala da napiše ovo delo. „Santa Maria della Salute“ je jedna od najlepših srpskih pesama, objavljena 1909. godine, a 2016. je po njenim motivima snimljen i istoimeni film.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo Vas unesite svoj komentar
Molimo Vas unesite ovde ime