Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Veliki petak, jedan od najtužnijh dana u godini, koji predstavlja sećanje na stradanje Isusa Hrista.
Tog dana, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu.
Pošto je to za hrišćane dan velike žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.
Običaj nalaže da se na današnji dan farbaju vaskršnja jaja, međutim pojedini etnolozi smatraju da nije pogrešno jaja farbati i na Veliku subotu.
„Na Veliki petak se strogo posti, a pravi vernici tog dana samo jednom jedu. Zabranjeno je svako veselje, slavlje, jer to je dan kada je stradao Isus Hrist“, izjavila je etnolog Narodnog muzeja u Čačku Snežana Šaponjić Ašanin.
Ona je rekla da se farbanjem jaja, smrt zamenjuje životom, i sve to povodom vaskrsnuća Hristovog.
Najstarija boja u kojoj su se farbaju jaja, jeste crvena, koja, kako kaže, predstavlja uskrsnuće, radost i napredak.
„Crvena boja nastala je i po legendi, kada je majka Isusa Hrista odnela bela jaja na njegov grob, kao znak žalosti, a ona su posle njegovog uskrsnuća postala crvena“, objasnila je Ašanin.
Prvo ofarbano jaje, koje mora biti u crvenoj boji, ostavlja se na posebno mesto i naziva se čuvarkućom, jer ima apotropejsku ulogu da štiti dom, porodicu tokom naredne godine.
Jaja se danas farbaju i u druge boje, ali svaka boja ima svoju simboliku, kao na primer plava, koja označava nebo, zelena, boju oživele prirode, žuta predstavlja sunce.
Na Vaskrs, vernici se prvo mrse ofarbanim jajima. Tog dana dozvoljeno je svako veselje, što je suprotnost od Velikog petka, jednostavno svi se raduju, čitava porodica se okuplja.
MNA, FOTO – pravoslavnisvet.