Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju praznik Krstovdan ili Vozdviženje časnog krsta. Praznik je ustanovljen godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, koji je održan 326. godine. Slavi se uvek 27. septembra po gregorijanskom kalendaru.
Ovog dana praznuju se dva događaja u vezi sa časnim Krstom Hristovim: prvo pronalazak časnog Krsta na Golgoti, i drugo povratak časnog Krsta iz Persije opet u Jerusalim.
Nakon što je preuzeo vlast nad celim Rimskim carstvom, car Konstantin Veliki želeo je da obnovi hrišćanske svetinje u Svetoj zemlji.
Jedna od najvećih želja Svetog cara Konstantina i njegove majke, Svete carice Jelene, bila je da pronađu Časni Krst na kojem je bio raspet Isus Hristos.
Nakon mnogo muke i truda carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, uspela je da dozna gđe se nalazi Časni Krst i naredila je da se kopa zemlja. Nakon izvesnog vremena kopači osetiše divan miris iz zemlje, a nedugo zatim otkopaše tri krsta i tablicu na kojoj je pisalo „Isus Nazarećanin, car Judejski“ i klinove kojima je bio prikovan za Krst.
Na vest da je Časni Hristov krst pronađen Patrijarh Makarije odluči da podigne Krst na jedno uzvišenje. To prvo vozdviženje Časnog krsta dogodilo se 326. godine, a od tada je Časni krst stajao u srebrnom kovčegu u Hramu Hristovog vaskrsenja koji je carica Jelena potom podigla na Gologoti.
Krstovdan je radostan praznik. Na ovaj dan važi pravilo strogog posta, na hlebu i vodi. Vernici na ovaj dan uglavnom jedu hleb i grožđe.
Stari je običaj da na ovaj dan stoka se premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti.
Na Krstovdan se kopaju i rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale.
Izvor – ALO, Krstovdan, Foto: Promo
