„Ne možemo se porediti sa razvijenim evropskim zemljama, jer je Srbija po platama na dnu evropske liste. Kada se sve to uzme u obzir, napredak Srbije u poslednjih deset godina je toliko mali i toliko minoran da se ona nalazi na samom evropskom dnu. A ponašamo se kao da smo prvaci Evrope“, kaže za Radio Slobodna Evropa ekonomski novinar Milan Ćulibrk.
„Manipulacija sa visinom prosečne plate“
– Bukvalno onog dana kada se predsednik Vučić pohvalio da smo pretekli BiH mogli ste da odete na zvanični sajt Agencije za statistiku BiH i da vidite da je prosečna plata u Bosni i Hercegovini tog momenta bila 440 evra. Prosečna plata u Bugarskoj je oko 450 evra. Znači, reč je o očiglednoj laži. Uz to se Vučić još i hvali da će Srbija do kraja ove godine prestići još neke od suseda – kaže Ćulibrk i dodaje:
– Hajde da pogledamo kolika je prosečna plata kod tih suseda. U Rumuniji je 550 evra, dakle za 130 veće nego kod nas, u Mađarskoj je veća od 600, a u Hrvatskoj je oko 800 evra. Pa koga vi možete da stignete? Ne mogu da verujem da je to što predstavnici vlasti pričaju posledica neznanja – da nisu u stanju da provere podatke. Pre će biti da je reč o manipulaciji.
– Većina ljudi koji prate ekonomska zbivanja u Srbiji zna da hvalisanje vlasti nije ništa drugo nego običan populizam i pumpanje mišića. Vlast računa na onaj čuveni slogan – Srbi sporo pamte i brzo zaboravljaju. Dakle, svedoci smo zloupotrebe i manipulacije podacima. Kad podatak o privrednom rastu za prvih šest meseci ove godine smestite u širi kontekst, onda vidite da to nema blage veze sa onim što priča vlast – dodaje njegov kolega Miša Brkić.
– Ukazao bih na jednu zabrinjavajuću činjenicu. Usred svetske ekonomske krize plate zaposlenih u državnom sektoru bile su između 30 do 45 posto veće nego u privatnom sektoru. I taj trend se nastavlja. To je jako opasno, jer dovodi do raslojavanja radničke klase u Srbiji – kaže Brkić.
„Penzije se ne povećavaju, već vraćaju na stari nivo“
Prema zvaničnim podacima svega 20.000 ljudi ima prosečnu zaradu veću od 1.300 evra mesečno. To su oni koji plaćaju porez na dohodak. A kada prođete Beogradom vidite ogromne privatne luksuzne zgrade i vile koje nisu mogli napraviti ljudi sa takvim primanjima. Znači, ogroman broj ljudi zarađuje enormne sume na crno, ne plaćajući nikakav porez države.
– Što se tiče penzija, u poslednje vreme i Vučić i Brnabić najavljuju da će one od novembra biti povećane, ali izgleda ne svima na isti način. Predsednik je svestan da aktuelna vlast ima veću podršku među onima koji imaju niže penzije, pa će oni dobiti veće povećanje. Tako je pravednije – kažu oni. Ali to se ne radi kroz penzijski sistem. Ne možete taj problem da rešavate tako što ćete kažnjavati one koji su tokom svog radnog veka plaćali veće doprinose, pa zato imaju veće penzije – objašnjava Ćulibrk.
– Ali za 700.000 penzionera, kojima su 2014.godine smanjene penzije, to nije nikakvo povećanje. Njihove penzije se samo vraćaju na onaj nivo na kome su bile 2014. Mi, u redakciji NIN-a, prošle godine smo izračunali da je svakom penzioneru do polovine 2017. uzeto u proseku oko 450 evra godišnje. U međuvremenu je taj iznos, naravno, povećan. Kada biste sve to sabrali, to su stotine miliona evra – kaže Ćulibrk i zaključuje:
Ukoliko bi država izgubila spor pred Evropskim sudom u Strazburu, što bi se jednog dana moglo desiti, morala bi penzionerima da vrati na stotine miliona evra, kao što se vraćala stara devizna štednja i kao što se vraćao dug penzionerima koji je nastao za vreme Slobodana Miloševića.
Foto – N. Đurović, arhiva
vesti-online.com
