Stočni fond u Srbiji godinama je u padu, a to je potvrdio i najnoviji popis poljoprivrede koji je rađen prošle godine. Na to da situacija neće ići na bolje ukazuje i to što cene prasadi vrtoglavo rastu, dok cene tovljenih svinja padaju, što otvara pitanje isplativosti tova za stočare, kada prasad mogu da se prodaju brže i skuplje.
Nesrazmera u cenama prasasdi i tovnih svinja je ono što u poslednje vreme zabrinjava, posebno što se pravi sve veća razlika kako vreme prolazi.
Pa se tako, prema poslednjim informacijama sa portala Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS), cene prasadi težine između 16 i 25 kilograma na stočnim pijacama kreću od 500 do 650 dinara u proseku po kilogramu.
Slične cene su i za prasad ispod 15 kilograma.
Stočni fond u Srbiji godinama je u padu, a to je potvrdio i najnoviji popis poljoprivrede koji je rađen prošle godine. Na to da situacija neće ići na bolje ukazuje i to što cene prasadi vrtoglavo rastu, dok cene tovljenih svinja padaju, što otvara pitanje isplativosti tova za stočare, kada prasad mogu da se prodaju brže i skuplje.
Nesrazmera u cenama prasasdi i tovnih svinja je ono što u poslednje vreme zabrinjava, posebno što se pravi sve veća razlika kako vreme prolazi.
Pa se tako, prema poslednjim informacijama sa portala Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS), cene prasadi težine između 16 i 25 kilograma na stočnim pijacama kreću od 500 do 650 dinara u proseku po kilogramu.
Slične cene su i za prasad ispod 15 kilograma.
Što se tiče tovljenih svinja između 80 i 120 kilograma, cene po kilogramu, u zavisnosti u kom delu zemlje, kreću se od 220 do 350 dinara.
Prema istim podacima, maksimalna cena za prasad po kilogramu nije prelazila 550 dinara pre mesec dana, što znači da su cene još uvek u rastu.
Međutim, nije iznenađenje da cene skaču pred važne praznike, s obzirom da nas u kratkom roku očekuje proslava 1. maja, kao i Uskrs, a zatim i slava Đurđevdan.
Ono što zabrinjava, jeste to što cene prasadi rastu značajno više od tovljenih svinja, pa se postavlja pitanje isplativosti stočarima da uopšte svinje i tove.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin za Danas kaže da postoje dva aspekta ove priče.
„Postoje oni koji kupuju prasad, koji nemaju svoju prasad i njima se u ovom trenutku ne isplati da tako skupu prasad tove negde oko 150 dana, koliki je neki ciklus tova svinje do nivoa 110 ili 115 kilograma, kada je ona spremna za prodaju“, objašnjava on.
Galetin ukazuje da to nije samo zbog skupog hranjiva, već pre svega zbog cene prasadi koja je jako visoka.
„Imamo situaciju da kada je cena prasadi otišla gore, gde negde ide i do 1.000 dinara po kilogramu, istovremeno su tovljenici pali sa 300 na nekih 230 ili 220 dinara po kilogramu u proseku“, naglašava on.
Kada se primeni prosta matematika, vidi se da to nije isplativo, poručuje Galetin.
On kaže da drugi aspekt čine oni koji imaju sopstveno prasilište.
„Njima se u ovakvim tržišnim okolnostima više isplati da prodaju podmladak, što je apsolutno neracionalno sa aspekta nekog opšteg interesa. Ali njima je to puno isplativije nego da ih tove, tim pre što sada dolazi Uskrs i prestaje post, a cena prasadi će ići gore“, objašnjava naš sagovornik.
On dodaje da ova situacija nije neuobičajena, ali da je sada jako velika razlika između cena prasadi i tovljenika.
„Mi inače i uvozimo prasad, posebno od kada su ukinute carine na uvoz prasadi početkom prošle godine. Međutim, sada imamo ovakvu nezahvalnu situaciju umesto da uvoz prasadi oplemeni naš genetski potencijal, što je trebalo da bude cilj“, ukazuje Galetin.
Najveći problem našeg stočarstva jeste to što gubimo taj genetski potencijal, naglašava on.
„Najbolja stvar bi bila da mi zapatimo genetski kvalitetnu rasu svinja, goveda i ostalog, a ne da ih uvozimo gotove kao takve i tovimo ih ovde kod nas. To je neka prečica koja na duži rok ne može doneti ništa dobro, već će sigurno naneti štetu“, kaže Galetin.
On zaključuje da je cela situacija u skladu sa tržišnim okolnostima i da proizvođači neće sigurno biti sentimentalni prema potrošačima, već će uraditi ono što njima najviše odgovara.
A to je u ovom trenutku, kako dodaje, da prodaju prasad.
Stočar Zoran Milićević za Danas kaže da se oni kao uzgajivači uvek trude da to budu realne cene, na dobrobit i njih i potrošača.
„Zbog svakog ovakvog poremećaja na tržištu ispaštamo i mi proizvođači, ali i kupci i zato se drastično smanjila upotreba svinjskog mesa kod nas“, ukazuje on.
Kako dodaje, potrošači mahom prelaze na piletinu.
On upozorava da su cene prasadi zaista visoke, a to je, kako dodaje, rezultat nedostatka prasadi.
„Mi smo godinama upozoravali na uništenje stočnog fonda u globalu, ali posebno u svinjarstvu, koje je najugroženije“, podseća Milićević.
Naš sagovornik ukazuje na problem toga što mi uvozimo i meso i mesne prerađevine, ali i prasad za tov.
„Uništenjem stočnog fonda i ratari su došli u veliki problem, jer je sve to međusobno uvezano“, tvrdi on.
Cene tovljenika su pale, kako ukazuje, jer se uvozi sve i svašta.
„Srbija je Bogom dana za uzgoj stoke i poljoprivredu uopšte, ali mi to ne koristimo kako bismo mogli“, smatra Milićević.
Broj svinja u Srbiji od 2012. godine opao za trećinu
Prema rezultatima koje je objavio Republički zavod za statistiku (RZS), u Srbiji je prošle godine bilo 2.263.705 svinja. Kada se ovi podaci uporede sa 2018. godinom, vidi se da je broj svinja u Srbiji opao za 30,7 odsto.
Svinja je 2012. godine bilo 3.407.318 komada, pa je pad od prošlog do ovog popisa više od 33 odsto, odnosno Srbije je u tom periodu smanjila broj svinja za trećinu.
Ni međugodišnji podaci koje u februaru objavio RZS ne pokazuju pozitivniju sliku, jer je od decembra 2022. do decembra 2023. godine broj svinja opao za 19,7 odsto.
Ovom lošem bilansu nije pogodovala ni afrička kuga svinja koja je Srbiju zadesila prošle godine, zbog čega je veliki broj svinja prisilno eutanaziran, što je nanelo veliki udarac domaćem stočarstvu.
DANAS, NASLOVNA Foto:EPA-EFE/SASCHA STEINBACH
