ČAČAK – Kada je pre četiri godine upisao Vojnu akademiju u Beogradu, Stefan Milićević (23) iz Čačka, kako sam tvrdi, nije mogao ni da zamisli da će studije završiti kao prvi u svojoj generaciji. Međutim, nakon četiri godine mukotrpnog učenja, osim što je postao oficir, Stefan je sa prosečnom ocenom 9,88 dobio i zvanje mašinskog inženjera.
Ovaj skromni mladić, čije će ime biti upisano zlatnim slovima u analima Vojne akademije, koja će sledeće godine obeležiti 170 godina svoje duge i ponosne istorije, za „Alo!“ navodi da je siguran da se neće odvajati od zlatne sablje, koja mu je uručena kao kruna školovanja.
– Želim da sablja bude kod mene, a ne u porodičnoj kući u Čačku. Nosiću je sa sobom, gde god budem postavljen na dužnost. Bože zdravlja, kada zasnujem porodicu, ona će imati posebno mesto u domu – kaže Milićević, za kojeg starešine tvrde da je jedan od najboljih kadeta koje je Vojna akademija ikada imala.
Najbolji mladi potporučnik konstatuje da je završetkom studija ostvario dečački san i da će nastaviti da gradi karijeru postepeno.
– Kao dete želeo sam da budem inženjer, a ujedno me je privlačila i vojnička uniforma. Kada je došlo vreme da se razmišlja o studijama, rešio sam da objedinim dve želje iz detinjstva i upišem vojnomašinsko inženjerstvo. Znao sam da ću na akademiji biti najbolji što mogu, ali nije mi bilo važno da budem najbolji u generaciji. Ipak, sada osećam čast i prestiž – navodi Milićević.
Stefanova porodica ima dugu vojničku tradiciju, ali niko od njegovih predaka nije bio profesionalni vojnik, zbog čega je rodbina mladog potporučnika posebno ponosna na njegov uspeh.
– Svi su presrećni zbog onoga što sam postigao. Ipak, najradosnija je moja majka Vera. Naravno, uz mene su i sestra i ostala rodbina. Nijednog trenutka se nisam pokajao što sam upisao Vojnu akademiju. Bilo je i teških trenutaka, međutim, ako ste disciplinovani i imate želju za znanjem, takve situacije se brzo prevazilaze – kaže Stefan Мilićević.
Prvi u u rangu Vojne akademije Stefan Milićević za „Alo!“ navodi da hit serija „Vojna akademija“, koja je počela da se prikazuje baš kada je on upisivao studije, nije presudno uticala na njegov izbor zanimanja.
– Teško je porediti realnost s umetničkim izrazom u svetu kinematografije. Istina je da ovde vladaju hijerarhijski odnosi i da profesori imaju visoke kriterijume. Takođe, od kadeta se zahteva visok nivo znanja i sposobnosti. Sigurno je teško, ali tako i mora biti jer nije lako da se postane oficir – kaže Stefan.
Potporučnik Stefan Milićević kaže da je uprkos tome što ima najbolji uspeh u generaciji, i on u toku studija doživeo da ne položi ispit.
– Za četiri godine pao sam dva ispita. Radilo se o ispitima u kojima se rešava samo jedan zadatak. On se otprilike radi na deset stranica A4 formata, pa ako se dogodi da na početku pogrešite, rezultat neće biti dobar i ne možete položiti. Ipak, sledećeg puta, kada sam izašao da ga polažem, dobio sam najvišu ocenu. Kiks može da se dogodi svakome, ali važno je da se uvek ide napred – kaže Milićević.
Izvor: Alo, Čačanin prvi u klasi: Stefan Milićević; foto: DejanBriza/Alo
