Najveći radnički problemi su ujedno i najveći problemi srpskog društva. Treba poći od makro-ekonomskog modela Srbije primenjuje koji je 100 posto u interesu stranog kapitala, izjavio je Branko Pavlović.
Loša monetarna politika sa stanovišta interesa Srbije, loše strukturiran bankarski sektor, favorizovanje stranih investicija kao „motora razvoja“ naše privrede i slično, za posledicu imaju loš položaj radnika, rekao je Pavlović u razgovoru za portal UGS Nezavisnost.
On je kazao da siromašniji slojevi u Srbiji nemaju svoje predstavnike na političkoj sceni i da bi zato sindikati, kao njihovi zastupnici, trebalo da imaju svoju političku opciju na izborima.
– Nisu sindikati ništa gori od političke scene u Srbiji. Problem je u tome što vrhovi sindikalnih organizacija moraju biti znatno bolji od političara, zato što zastupaju interese donje polovine građana, mereno stepenom društvene moći, pa je lični primer u tim uslovima neophodan. Političari zastupaju krupni kapital i imaju sve medije ovog sveta da se u predizbornoj kampanji prikažu u kom god svetlu požele, tako da njima nedoslednost nije ni izbliza takav problem kao sindikalnim liderima – rekao je Branko Pavlović, danas advokat, a nekadašnji političar i državni funkcioner.
Prema njegovim rečima, sindikati mogu da povrate poverenje radnika, ali samo serijom akcija za rešavanje problema koji pogađaju većinu radnika.
– Primer akcija koje si tiču svih zaposlenih su rezolutni zahtevi da se mora poštovati pravilo ‘tri osmice’ i da se moraju poštovati prava na godišnji odmor i prekovremeni rad – naglasio je Pavlović.
Ocenio je da u srpskim preduzećima nema istinskog socijalnog dijaloga.
– Socijalni dijalog na nivou većih kompanija u Srbiji je, koliko vidim, prestao da postoji. To su razgovori interesnih grupa između poslovodstva i vrha sindikata, a to nije socijalni dijalog. Što se Socijalno-ekonomskog saveta tiče, tu ponekad i dođe do nekog pomaka, ali je problem što se ne vidi kontinuitet rada tog tela. Uopšte nema u pripremi sastanaka javnih debata o temama o kojima će se raspravljati na samom Savetu, niti ima značajnih analiza onoga što jeste ili nije dogovoreno. Naravno, veliki problem su zakoni koji zadiru u temeljna pitanja o kojima se Savet prethodno uopšte nije izjašnjavao.
Pavlović smatra da političke stranke u Srbiji ne uvažavaju sindikate.
– Stranke se bave samo ovladavanjem sindikata. Njih partnerski odnos uopšte ne interesuje. I moram da kažem da su prilično uspešne u tome, naročito delujući preko direktora velikih sistema.
Zato bi, dodaje, sindikati trebalo da učestvuju na parlamentarnim izborima?
Branko Pavlović je bio narodni poslanik i član Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije (2001. – 2003.), direktor Agencije za privatizaciju, kao nestranačka ličnost, od 15. aprila do 15. jula 2004. godine, kada je smenjen, nakon čega je, kaže, sve obavljeno po modelu najšire označenom kao „pljačkaška privatizacija“. U kasnijim godinama, Pavlović je bio angažovan kao konsultant malih akcionara i sindikata u velikim preduzećima.
Izvor: Nezavisnost, FOTO naslovna ilustracija
