Bivši direktor Slobode Ljujić : Politika bila zabranjena u fabrici

„Sloboda“ je ozbiljna fabrika kojoj sam dao veliki deo života, ali sam se od svega distancirao kada sam smenjen po političkoj liniji, to jest kada sam jasno stavio do znanja tadašnjem ministru Draganu Šutanovcu i Mlađanu Dinkiću da o bilo čemu što se tiče fabrike, oni ne mogu odlučivati umesto mene. Nisam upućen u detalje u vezi sa eksplozijama, pa ne mogu da komentarišem, ali mogu reći da je sve to krajnje ozbiljno“, poručio je za Nova.rs bivši direktor čačanske fabrike „Sloboda“ Radomir Ljujić, koji je nakon 12 godina uspešnog vođenja fabrike, smenjen 2009. pod političkim pritiskom.

„I sada se radujem uspesima i razvojima koje ostvaruje ta firma kada su novi poslovi u pitanju, a kada se dese ovakvi incidenti, poput eksplozije, siguran sam da to niko ne bi poželeo, a naročito ja. Mislim da je „Sloboda“ najbolja vojna fabrika u Srbiji, a šta se sada događa stvarno ne znam“, rekao je on.

Ljujić kaže da dok je bio direktor, politika nije mogla da „uđe“ u „Slobodu“, a kada se to dogodilo nije želeo više da bude na čelu ovog čačanskog preduzeća.

„Za vreme mog mandata niko nije smeo da bude član ni jedne jedine partije“, kategoričan je on.

Ljujić nije želeo da komentariše spekulacije i navode javnosti, kao i lidera opozicionih političkih partija da je A.D. „Sloboda“ postala mesto uhlebljenja „vojske“ SNS.

Ali ukoliko je to tačno nije ni čudno šta se sve dešava, ali to nisu moje reči, već navodi javnosti, kroz smeh kaže bivši čelnik čačanske namenske industrije.

Ljujić nam je ispričao da je za sve uposlene koji su radili na opasnim radnim mestima, odnosno poslovima, ponedeljkom bila obavezna obuka.

„Dakle, to je bila praksa svakog prvog radnog dana u sedmici, ljudi koje smo zapošljavali morali su imati odgovarajuću stručnu spremu, a ukoliko nisu bili iz te oblasti imali su doškolovavanje za posao kojim će se ubuduće baviti, odnosno prekvalifikaciju“, kazao nam je on.

Čak im je i on lično bio profesor što se dešavalo pre cetiri ili pet decenija.

„Niko bez struke i znanja nije mogao da radi u „Slobodi“, a o ovome što se danas dešava stvarno ništa ne znam“, ponovio je on.

Ljujić naglašava da ne voli da se bavi nagađanjima, kao što nije ni činio prilikom svog mandata.

„Uvek sam u poslu bio precizan, sa saradnicima donosio odluke i imao sve informacije. Za vreme mog mandata, na svu sreću, nije bilo ovakvih incidenta, osim par manjih povreda, ali ovo što se dešava je zaista ozbiljno. Opet ponavljam, nisam upućen i ne mogu da komentarišem“, ističe Ljujić.

Govoreći o svojoj smeni, bivši direktor „Slobode“ kaže da je to bio školski primer političke nepodobnosti.

„Stavili su mi na teret to što sam rekao Šutanovcu i Dinkiću da ne mogu oni da odlučuju o fabrici, dok sam ja direktor. Kada oni to budu hteli, mene neće biti na rukovodećoj poziciji“, podsetio je Ljujić i dodao da je tako i bilo.

O Namenskoj u Lučanima

Bivšeg čelnika čačanske „Slobode“ smo pitali i da prokomentariše situaciju u MB „Namenska“ Lučani.

„Nenormalno je da čovek u osmoj deceniji života bude direktor, on je tip koji podržava sve dok mu trebaju, a kada ih iskoristi on ih napada. Ne bih da komentarišem slučaj Milivojevića, to je jedna velika tuga. Zaista ne mogu, to je veliki bol“, kaže Ljujić.

Međutim, kako napominje, u Japanu zakasni voz pet minuta i ministar se ubije, a u Srbiji izginu ljudi u nekoj fabrici, a direktor ostaje na svojoj funkciji.

„Naravno da postoji i objektivna i subjektina odgovornost. Važno je smanjiti količine eksplozivnog materijala koji mogu ugroziti živote, ali i broj ljudi koji obavljaju opasan posao kako bi se rizik sveo na najmanju moguću meru“ istakao je on, dodajući da je neophodno poštovati pravila posla.

Po Ljujićevoj oceni u namenskim industrijama, najčešće stradaju iskusni ljudi, jer misle da sve znaju, a ne početnici.

Na naše pitanje o njegovoj smeni, on kaže da u Statutu nije bilo nijednog osnova za to.

„Optužili su me da je „Sloboda“ poslovala sa gubitkom, a visoki oficiri koji su imali finansijski izveštaj bili su stava da treba da me nagrade, a ne kazne. Tog mišljenja su bili i pukovnici, članovi Nadzornog odbora, koji su izdali bezbroj knjiga iz naše oblasti“, ispričao nam je Ljujić.