Pravoslavne crkve obeležavaju Veliki četvrtak, uspomenu na Tajnu ili Poslednju večeru Isusa Hrista i njegovih učenika, jedan od najznačajnijih dana u toku Velike ili Stradalne sedmice, kada je ustanovljena sveta tajna pričešća, najsvetija tajna evharistije.
Prema jevanđelskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima rekao: „Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova“.
Zatim je uzeo čašu vina i dodao: „Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha“.
Hristove reči se na Veliki četvrtak ponavljaju na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola.
Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji su poštujući pravoslavni kanon „postili na vodi“ najmanje pet poslednjih dana.
Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom – telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.
Narod veruje da i najvećim grešnicima koji se pričeste na današnji dan bivaju oprošteni gresi. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina.
Veliki ili Časni ili Vaskršnji post traje šest nedelja, a oni koji se pridržavaju pravila posta prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu pripremljenu na vodi, bez ulja.
MNA, Foto-ilustracija, vikipedija
