ČAČAK (MNA) – U Čačku je juče održan treći po redu okrugli sto u okviru kampanje Mesec zaštite pčela, koji je imao za cilj da ukažu na probleme, izazove i moguća rešenja u borbi protiv trovanja pčela.
Predsednik Udruženja pčelara Čačak Svetomir Stamenković, podsetio je da je grad na Moravi poznat po voćarstvu, dodajući da tamo gde ima uslova za voćarstvo, ima uslova i za pčele.
„Pčelari i voćari moraju sarađivati i upravo je ovaj sastanak prilika da se voćari i pčelari upoznaju, razgovaraju, razmene mišljenja i zajednički u narednom periodu rade na čuvanju pčela“, rekao je Stamenković.
Pomoćnik gradonačelnika Čačka za oblast ekologije Mirjana Đoković, istakla je da ukoliko budemo štitili pčele, a one funkcionišu samo gde je zdrava i čista životna sredina, štitićemo na taj način i sami sebe.
„Ako želimo da zaštitimo svoj život štitimo pčele kao vrlo značajnu populaciju“, naglasila je Đoković.
U Srbiji, prema podacima Saveza pčelarskih organizacije Srbije, deluje 20.000 pčelara sa više od 1.200.000 košnica.
Ovo je najveći broj košnica pčela po glavi stanovnika (jedna košnica na šest stanovnika) u svetu, proizvodnja meda kod nas predstavlja veliki izvozni potencijal proizvodnje.
Od toga je još važniji uticaj pčela na životnu sredinu. Procenjuje se da indirektna korist od oprašivanja pčela u Srbiji iznosi 150.000.000 evra godišnje, dok je čak trećina svetskih zaliha hrane proizvedena zahvaljujući oprašivanju pčele.
Međutim, zbog nedovoljne svesti o važnosti očuvanja pčela, neodgovarajućih propisa ili njihove loše primene, pčelarstvo u Srbiji je suočeno sa nizom izazova. (kraj) ml
Skup u Čačku, kao i prethodna dva u Beogradu i Novom Sadu, organizovali su Savez pčelarskih organizacija Srbije i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED)
