ČAČAK – Zahvaljujući sredstvima EU Danski savet za izbeglice sa partnerima – gradom Kragujevcom, Božurom i Svetim spasom implementira projekat koji ima za cilj da podrži povratak interno raseljenih lica na KiM, izjavila je koordinatorka poduhvata, Milosava Smiljanić, i dodala da se sve to sprovodi u saradnji sa Kancelarijom za KiM i drugim organizacijama koje su zainteresovane za to.
Prema njenim rečima, biće omogućen povratak za 30 porodica iseljenih sa prostora Južne srpske pokrajine.
„Transportovaćemo njih, njihove stvari, pakete u vidu nameštaja, nakon dobijanja kuća na KIM , ali i sredstva za higijenu. Praktično sve što im je neophodno da započnu novi život nakon povratka“, rekla je Smiljanić. Porodicama će biti omogućeno i započinjanje malog biznisa i poslovanja, te će im se dodeljivati i ekonomski grantovi u iznosu od 2500 evra, istakla je ona.
„Broj interno raseljenih lica je nešto malo manje od 200 hiljada i mi ćemo, pre svega ovaj poduhvat sprovoditi u gradovima gde ih ima najviše, poput Beograda, Kragujevca, Kraljeva, Čačka i drugih opština“, precizirala je ona.
Koordinatorka je dodala da oni koji žele da se vrate na KIM moraju ispunjavati određene kriterijume, odnosno da to budu lica sa velikim potrebama koja još uvek nisu rešila svoje bivstvovanje u RS.
„Njima će se graditi kuće u 11 opština, pomenuću neke – to su Peć, Istok, Klina, Novo Brdo, Štrbce, Kamenica, Gračanica, Kosovo Polje, Obilić. IOM Kosovo će izgraditi više od 350 kuća, ali i Kancelarija za KIM i Vlada RS su uključene u ovaj projekat. Zainteresovana lica će moći da apliciraju do maja 2020. godine“, naglasila je Smiljanić.
Situacija na KIM u poslednje dve decenije se iz dana u dan menja, a na osnovu rađenih istraživanja tokom 2016. oko 4000 ljudi se izjasnilo za povratak na svoja ognjišta.
Za 60 porodica će biti obezbeđeni grantovi individualnog tipa, odnosno ekonomsko osnaživanje i 200 njih će imati priliku da pohađaju treninge i obuke radi sticanja novih znanja i veština za otpočinjanje biznisa.
Zamenica gradonačelnika Čačka, Milica Dačić je kazala da u gradu pored Morave, prema podacima kojima raspolaže, 2800 lica proteranih sa KIM boravi na čačanskoj teritoriji.
„Mi sa Danskim savetom imamo odličnu saradnju na osnovu pređašnjih iskustava. Nakon prezentacije ovog projekta ćemo videti koliko njih je zainteresovano za povratak na svoja ognjišta“, navela je ona.
Boja Maksimović koja živi u Čačku, kaže da je trodupla izbeglica jer je rođena u Banjaluci, kao dete je živela u Hrvatskoj pa se preselila u Vojvodinu, a potom u BiH. Međutim ponovo se vratila u Vojvodinu odakle odlazi na KIM.
„Tamo smo živeli do 1999. godine kada je palo Kosovo. Gde smo god otišli nismo bili dobro došli. Nikada se ne bih vratila na KiM iz razloga što tamo nema života od straha i danju i noću. Ne vrede ni novac, ni imanja kada nemamo mir“, rekla je ona.
Maksimović kaže da je na sastanak došla samo zbog muža koji je sa KIM.
Lela Stanković iz Obilića je takođe na Kosovu živela do 1999. godine, a u Čačku je poslednje dve godine. Do tada je bila smeštena u susednoj opštini Lučani.
„Vratila bih se na KiM ako mi budu obezbeđeni uslovi za normalno funkcionisanje. Pre svega mislim na bezbednost, a tamo gde sam živela ima 10 Srba. Imala sam kuću tamo, ali nju su Albanci uzurpirali. Meni je najlepše na svom ognjištu, tamo sam se rodila i tamo sam radila“, rekla je ona.
Ipak, kako je istakla, dok je živela tamo bila je izložena maltretiranju od strane Albanaca, ali podržava projekat.
„Najvažnije je da budemo bezbedni, da nam to neko garantuje“, zaključila je Stanković.
