KRALJEVO – Ovogodišnji rod dunja iznosi oko 14.000 tona, procenjuju stručnjaci. Time je Srbija izbila na prvo mesto u Evropi, a među deset je najvećih proizvođača tog voća u svetu. Dunja se u Srbiji gaji na 1.600 hektara, a najviše u okolini Aleksandrovca, Blaca i Kraljeva.
Vladeta Obradović iz Tavnika kod Kraljeva završio je berbu dunja u svom mladom voćnjaku koji se prostire na pet hektara. Prinos je oko 11 tona po hektaru. Optimalan rod očekuje tek za tri godine.
„Ove godine rod je bio dobar. Ja sam prezadovoljan jer je ovo mlad voćnjak koji daje onoliko koliko može da dâ u četiri godine. A projektovan je da daje nekih 30 tona po hektaru“, kaže Vladeta.
Ukupna površina pod dunjom u Srbiji prošle godine uvećana je za 200 hektara. I u okolini Kraljeva su dunjari uglavnom mladi. Voćari se opredeljuju za sorte koje daju kvalitetniji rod.
Naučni saradnik Instituta za voćarstvo iz Čačka Ivana Glišić ističe da se unose nove sorte u zasade.
„U novijim zasadima se uvode neke nove sorte kao što su trijumf hemus i, moram istaći da se sorta dunje stvorena u Institutu za voćarstvo Čačak–Morava pokazala kao veoma dobra“, rekla je Ivana Glišić.
U Tavniku ima oko 60.000 stabala dunje i svake godine niču nove sadnice.
Dunja je rasprostranjena u selima koja gravitiraju ka planinama Kotlenik i Gledić. Retki su, međutim, voćari koji imaju sadnice dunja na površinama većim od dva hektara. Voćari koji su se opredelili da uzgajaju dunju na većim površinama smatraju da nisu pogrešili.
„Malo se ulaže u dunju, najmanje od svih voćki. Ja sam imao i jabuke i jabukare i ostalo. To sam sve iskrčio i posadio dunju. Znači – isplativo je“, naveo je Radovan Marinković iz Tavnika.
Otkupna cena dunje ove godine kretala se od 25 do 30 dinara po kilogramu. Dunja se kod nas prvenstveno koristi za preradu u rakiju.
Izvor-RTS, Foto – Thinkstock
