Za pravoslavne vernike danas počinje višenedjeljni veliki Vaskršnji ili Časni post, koji se završava praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom, koji se ove godine pada 5. maja.
Datum početka Časnog posta zavisi od datuma praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, koji pravoslavni vernici slave uvek u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice.
Prva nedelja posta zove se Čista, a poslednja je Nedelja pravoslavlja, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju – Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strašna ili Stradalna nedelja.
Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.
Veliki ili Časni post, koji je ime dobio prema Časnom krstu na kojem je stradao Isus Hristos, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na reci Jordan, otišao u pustinju i postio četrdeset dana i noći, nakon čega je izašao kao pobednik iz iskušnja koja mu je postavio Sotona.
Vernici dane posta provode u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za Sveto pričešće.
Post predstavlja i uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad čulima i za hrišćanina on predstavlja pripremu za obeležavanje i proslavu Vaskrsa.
U vreme Vaskršnjeg posta oni koji ga se prdržavaju uzdržavaju se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama.
Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljom, ali i na dan Svete četrdesetorice mučenika dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti.
Prema kalendaru SPC, uz jednodnevne postove postoje i četiri višednevna posta, a osim Časnog, to su i Božićni, Petrovski i Velikogospojinski post.
Foto naslovna MNA MILOŠ LUKIĆ
