Litar ulja u prodavnicama velikih marketa u Srbiji trenutno je između 165 dinara i 225 dinara.
Najčešća cena ulja je poslednjih dana, nezavisno o kom se proizvođaču radi, nekih 190 dinara za litar. Samo u julu suncokretovo ulje bilo je 18,8 odsto skuplje nego istog meseca prethodne godine, pokazuju podaci RZS, ali ulje nije izuzetak jer su gotovo sve namirnice otišle “gore”.
Ni Srbija nije izuzetak od sveta, jer su cene hrane u septembru na svetskom tržištu drugi mesec zaredom bile najviše u poslednjih deset godina.
Kako je saopštila agencija za hranu Ujedinjenih nacija FAO najveći razlog tome je poskupljenje žitarica i biljnih ulja. Za 1,2 odsto je porasla cena osnovnih životnih namirnica u septembru u odnosu na prethodni mesec, a najviše su “skočile” cene žitarica, za dva odsto u odnosu na avgust, što je rezultat poskupljenje pšenice za gotovo četiri odsto zbog smanjenih izvoznih kapaciteta.
“Biljna ulja poskupela su za 1,7 odsto u odnosu na avgust i nekih 60 odsto u odnosu na avgust 2020. – cena palminog ulja dostigla je desetogodišnji rekord zbog veće uvozne potražnje, ali i zabrinutosti koju izaziva nestašica radne snage u Maleziji”, navodi FAO u svom saopštenju.
Agrarni analitičar Žarko Galetin kaže da FAO indeks prati cene uljarica, žitarica, mleka, mesa i šećera i da su povećanju cena sada u septembru najviše doprinele uljarice i žitarice.
“One su od februara napravile bum, što je posledica opšteg stanja na tržištu uljarica, koje je vrlo kompleksno. Palmino ulje je prvo poskupelo i povuklo i ostale. Potom i soja i sunockret, samim tim i sojino i suncokretovo ulje. Ono što je simptomatično, jeste da su uljari ti koji najbrže reaguje na rast cene sirovina”, ističe Galetin.
Skok cena sezonskog voća i povrća sa dolaskom jeseni
Prema Republičkom zavodu za statistiku, pokazatelji potrošačkih cena poljoprivrednih proizvoda tokom druge i treće nedelje septembra ukazuju na porast cena sezonskih namirnica, posebno u Beogradu.
Iako su cene nekih namirnica ostale gotovo nepromenjene, kao što su krompir, pasulj, kupus, domaći sir, cene sezonskog voća i povrća drastično su skočile dolaskom jeseni.
Paradajz je sa 150 poskupeo na 200 dinara, krastavac sa 120 na 150 dinara, dok banane umesto 109 sada koštaju oko 129 dinara.
Ceni limuna dogodio se pad sa 250 na 200 dinara.
Zanimljivo je da su cene domaćeg sira i mleka ostale nepromenjene, kao i kajmaka osim u prestonici, gde je cena sa 800 porasla za 100 dinara u odnosu na početak septembra.
Cene ostalih proizvoda:
- Crni luk: 45 – 100 din.
- Očišćeni orasi: 800 – 1500 din.
- Kokošja jaja: 12 – 19 din.
- Pileće meso: 240 – 300 din.
On kaže da tu postoji još jedna druga stvar – okolnost da uljari ne kupuju sunockret tokom cele godine, već zbog specifičnih uslova lagerovanja najčešće robu kupuju tokom mesec dana dok traje berba.
To međutim ne sprečava da dođe do toga da cena suncokreta ide gore-dole na tržištu, što utiče kasnije i na cenu proizvoda, naročito kada treba da poskupi. Kako god se završila berba suncokreta u svetu Galetin ne očekuje da će to bitnije uticati na cene ulja.
Direktorka Udruženja Žita Srbije Sunčica Savović kaže za Danas da stabilizaciju cena ne treba očekivati na svetskom tržištu do završetka žetve suncokreta u Ukrajini i Rusiji, što će biti početkom novembra.
“Naše tržište ne može da se posmatra odvojeno od svetskog, ali treba da se zna da je otkupna cena suncokreta kod nas bila mnogo veća nego prošle godine”, ističe Savović.
Ona napominje da je tek nedelju dana kako je suncokretovo ulje poskupelo, a da je pre toga cena stagnirala, te da ne treba govoriti samo o ceni ulja jer je i sva druga roba poskupela i kretanje cena i kukuruza i pšenice je takođe uticala.
“Tek kada se početkom novembra završi berba u Rusiji i Ukrajini i kada se sav suncokret skine neko vreme je potrebno da se ulje proizvede i plasira na tržište da bi moglo da se očekuje da cene krenu na dole”, kaže Savović.
Ona ističe kako se u Udruženju ne bave maloprodajnim cenama niti mogu da znaju kakva je računica proizvođača ulja, te da jedino može da kaže da je otkupna cena poskupela, kao i da su sve ostale cene u odnosu na prošlu godinu veće za 50 odsto.
“Na svetskim berzama suncokretovo ulje nije bitna roba, više se prati kretanje cena palminog ulja, a u odnosu na to i kretanje cene sojinog, tek onda suncokretovog ulja”, kaže Sunčica Savović.
Prema podacima FAO, i cene mleka i mlečnih proizvoda porasle su prošlog meseca 1,5 odsto, šećer je poskupeo 0,5 u odnosu na prethodni mesec zbog nepovoljnih vremenskih uslova u Brazilu.
Cene mesa bile su stabilne, s jedne strane poskupelo je neznatno ovčije i goveđe meso, dok je pala cena svinjetine i piletine.
ozonpress.net
