ČAČAK – Naučno voćarsko društvo Srbije sa sedištem u Čačku ovih dana je objavilo studiju dr Aleksandra Leposavića i dr Darka Jevremovića sa najsavremenijim uputstvima za gajenje visokožbunaste borovnice.
U knjizi koja je svetlost dana ugledala u štampariji Grafoprint u Gornjem Milanovcu, autori su se trudili da izlože sva aktuelna dostignuća iz oblasti tehnologije gajenja, zaštite i prerade borovnice, voćne vrste koja je u poslednjih 15 godina doživela pravu ekspanziju u svetu i u našoj zemlji. Posebno je značajna činjenica da ova voćna vrsta u našoj zemlji sazreva u vreme kada je nema u dovoljnoj količini na svetskom tržištu a da zbog dobro poznatih povoljnosti klime, plodovi proizvedeni u našim zasadima spadaju u sam svetski vrh po kvalitetu.
U uvodnom delu knjige, autori su se osvrnuli na razvoj borovničarstva u našoj zemlji i činjenicu da se sa svega par hektara ekstenzivnih zasada sa početka ovog veka, ova voćna vrsta sada gaji na oko 2.500 hiljade hektara, uglavnom intenzivnih zasada. U ovom delu je posebno istaknuto da je prvi (i najbolji) komercijalno značajan zasad visokožbunaste borovnice u Republici Srbiji, podignut kod vlasnika Ljubiše Milijanovića u selu Stupčevići kod Arilja.
Zasad je podignut 2006. godine u okviru projekta „Uvođenje plantažnog gajenja borovnice u opštini Arilje (u okviru malih i srednjih preduzeća i preduzetništva” finansiranog od strane USAID-IRD. Projekat je izradio i vodio autor ove publikacije, dr Aleksandar Leposavić, u to vreme diplomirani inženjer agronomije. Zahvaljujući poštovanju svih propisanih tehnoloških operacija za pripremu i zasnivanje zasada, kao i njegovog kasnijeg održavanja, prosečni prinosi koji se ostvaruju u ovom zasadu su na nivou svetskih rekorda i u 2019. godini su iznosili preko 28 t/ha.
U monografiji se navodi da je za zasnivanje 1 hektara savremenog zasada borovnice u našoj zemlji potrebno izdvojiti 44.175,00 evra zbog čega su autori u knjizi ukazali na nove izazove sa kojima se susreću odgajivači u nas, naročito kada je reč o sortama, načinju gajenja i zaštiti zasada.
Uvažavajući nove zahteve savremenog sveta, u monografiji je posebna pažnja posvećena proizvodnji borovnice u organskom postupku, kojim se u velikoj meri isključuje upotreba sintetičkih đubriva i pesticida, kao i gajenju ove voćne vrste u poluzaštićenom i zaštićenom prostoru čime se pod kontrolom drže uticaji spoljne sredine, biljne bolesti, korovi i štetočine.
Pošto se 80 odsto godišnje proizvodnje u Srbiji izveze kao sveža roba, značajan deo teksta posvećen je berbi, transportu i pakovanju kako bi se dobio higijenski ispravan proizvod, vrhunskog kvaliteta, naročito ako se zna da plodovi borovnice iz naše zemlje stižu na najzahtevnija tržišta Evrope, Rusije i drugih delova razvijenog sveta.
Leposavić i Jevremović daju i uputstva za preradu plodova borovnice u veoma tražene proizvode, i kod nas i u svetu, kao što su kompot, slatko, džem, sok, sirup, kolači i smrznuta testa.
Uz napomenu da su u knjizi sintetizovana naučna i praktična znanja iz zemlje i sveta, autori u predgovoru studije navode da je ona namenjena mladim naučnim radnicima, stručnjacima u proizvodnji, studentima osnovnih, master i doktorskih studija, ali su u potpunosti uvereni, da će najkorisnije poslužiti mladim robnim proizvođačima ove plemenite voćne vrste. Zbog toga su na podkorici monografije pod nazivom „Borovnica – tehnologija gajenja, zaštite i prerade” napisali da je sa ponosom štampana u Srbiji!
www.agrofin.rs
