Predstavljen portret pisca Matijevića

0
560

KRUŠEVAC/ČAČAK – Trideset i peti susreti „Savremena srpska proza“, koji su održani 16. i 17. novembra u Trsteniku, bili su posvećeni savremenom piscu  Vladanu Matijeviću i piscu Miodragu Bulatoviću, o čijoj poetici i njenim refleksijama se govorilo na Okruglom stolu kritike.

Direktor Narodne biblioteke „Jefimija“ u Trsteniku Veroljub Vukašinović  je rekao da ono što povezuje Matijevića i Bulatovića svakako je učešće na trsteničkoj književnoj manifestaciji, na kojoj je Bulatović učestvovao  1975. godine, kao prvi srpski pisac kome je Trstenik  priredio književni portret.

Manifestaciju je otvorio predsednik Opštine Trstenik Aleksandar Ćirić. O delu Vladana Matijevića govorili su savetnik ministra kulture, pesnik, esejista i književni kritičar Dragan Hamović i profesori Filološkog fakulteta u Beogradu Mihajlo Pantić, Adrijana Marčetić i Jovan Delić.

Hamović je istakao da je 35 godina, koliko traje manifestacija „Savremena srpska proza“ imao i pripovedač Vladan Matijević, čiji je rad bio u središtu pažnje i kompetentne kritike, kada je načinio snažan prodor u srpsku književost živopisnim i smehotresnim romanom „R. C. Neminovno“.

„I on se javio iz prikrajka, sa periferije, izdaleka i privukao opštu pažnju. Pre toga je pokušavao da bude pesnik, pišući stihove, ali je to posato pišući prozu, ne u značenju finog, lirskog prozaiste, nego kao brutalni kreator književnih svetova izvedenih iz svake ravnoteže, mračan i duhovit. Pisac Vladan Matijević je došao izdaleka u odnosu na samozadovoljni metropilis između dve velike reke“, rekao je Hamović.
On je dodao da je jedan od preteča karnevalske, zaumne priče, kakvu ostvaruje i Matijević, Midorag Bulatović, književno čudo 50-ih godina proteklog veka.

„Bulatovićevoj književnosti nije bila potrebna državna infuzija za prevode, da bi se posle pravio važan kod kuće, ali odavno ga nešto nema u politički korektnim rekapitulacijama posleratne srpske proze, za razliku od onih, koji se tada od Bulatovića  nisu mogli videti. Hvala urednicima ‘Savremene srpske proze’ i na tom gestu književne pravde koja se izvršava ovde u moravskom prikrajku, u središtu jedne važne misije“, rekao je Hamović.

Profesor Filološkog fakulteta, pisac i književni kritičar Mihajlo Pantić govorio je o romanu „Pisac izdaleka“, koji je ocenio kao najznačajniju knjigu u opusu Vladana Matijevića. On je istakao da je taj roman od trenutka kada se pojavio, potom dobio i Ninovu nagradu, postao jedna vrsta interpretativnog izazova svim tumačima.

„Ako je Sterija pisao Roman bez romana, Kiš roman o romanu bez romana, Matijević je svoj prozni eksperiment zasnovao na naizgled neosvešćenom, tobož naivnom, a u stvari lukavom komentaru romana o romanu bez romana. I tako je uputio mogućem, nipodaštavanom, a ipak priželjkivanom čitaocu izazov“, rekao je Pantić.

On je istako da se roman „Pisac izdaleka“, koji metaforično neprestano počinje a nikada se ne završava i neprestano nastaje a da nikada ne nastane, čita sa zanimanjem i uživanjem.
„A to je, zanimanje i uživanje, kriterijum kriterija svakog valjanog književnog dela“, rekao je Pantić.

Profesor Filološkog fakulteta i književni kritičar Adrijana Marčetić govorila je o poslednjem Matijevićevom romanu „Susret pod neobičnim okolnostima“ koji je objavljen 2016. godine i našao se u najužem izboru za Ninovu nagradu. Ona je rekla da je to knjiga koja se u žanru fantastike ne bavi vernom psihologijom svojih likova, koliko metafizičkim pitanjima,  što je krakteristično za Matijevićevu prozu, a to su pitanja šta čoveka čini čovekom, šta je smisao života, šta su prava vera i istinska ljubav, šta je prava literatura, može li se odoleti iskušenjima sopstvene prirode.
„Tradicionalne vrline u Matijevićevoj prozi su naglašen osećaj za apsurdno smešno, za crni humor. On ima sposobnost da kroz naizgled trivijalne detalje progovori o vrlo ozbiljnim i konačnim pitanjima – šta je smisao života, u čemu se on nalazi, da li u materijalnim dobrima ili u duhovnim vrednostima, ljubavi, moralu – jasno mi je gde leži odgovor. Njegova proza ima tu privlačnu vrednost što u ovim vremenima, gde vlada jedan ekonomski fašizam, imate mesto gde se sasvim drukčije vrednosti  zastupaju, materijalne vrednosti su nešto što je marginalno, duhovne vrednosti su ono što je u prvom planu“, rekla je Marčetić.

Profesor Filološkog fakultete i akademik Jovan Delić ocenio je Matijevića kao neobuzdanog pisca koji neprestano iznenađuje, zasmejava i demistifikujuće razobličava svoje pisanje, ali i vladajuće književne modele, pa i svet o kome piše.
„Od prvog susreta sa prvom knjigom ovog autora sigurni ste da imate posla sa pravim piscem, koji se đavolski smeje, on razara vekovne književne konvencije, prirodno, kao od šale, poigrava se pripovednim licima, naratorima i naraterima, demistifikuje, spušta visoko na niske grane i u autsajederima vidi svoje junake. S njim, neki novi đavoli dolaze u srpsku prozu. U tom smislu on je Bulatovićev naslednik, ali blizak srodnik evropske književnosti, od Rablea i Markiza de Sada u Francuskoj, do Gogolja i Bulgakova u ruskoj književnosti, odonsno do Nabokova i njegove ‘Lolite'“, rekao je Delić.

Vladan Matijević, kome su bili posvećeni 35. susreti „Savremena srpska proza“ održao je besedu pod nazivom „Zaleđena slika“. Predstavljanju književnog portreta Vladana Matrijevića prisustvovala je brojna publika, među kojima su bili i učenici Gimnazije „Vuk Karadžić“ iz Trstenika, kojima je nekoliko sati ranije Matijević održao čas o čitanju i pisanju.

Na Okruglom stolu o stvarlaštvu Miodraga Bulatovića govorili su profesori i književni kritičari Jovan Delić, Dobrivoje Stanojević, Marko Nedić, Radivoje Mikić, Gojko Božović, Jelena Jovanović, Olja Vasileva, Milica Kecojović i  Vladan Matijević. Eskpozei sa Okruglog stola o poetici Miodraga Bulatovića biće objavljeni u narednom zborniku „Savremena srpska proza“ zajedno sa tekstovima koji su posvećeni stvaralaštvu Vladana Matijevića.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo Vas unesite svoj komentar
Molimo Vas unesite ovde ime