Kome će pripasti „Zlatna frula“ znaće se večeras, na kraju drugog dana Sabora frulaša Srbije u Prislonici kod Čačka.
Priliku da pokažu svoje umeće u sviranju na starom instrumentu imaće 60 takmičara, koji su to pravo stekli na šest predtakmičenja, u izvornom i savremenom muziciranju na fruli.
U selu pod Vujnom ovog vikenda su uz poštovaoce tradicije biti etnomuzikolozi, graditelji frula, čuvari starih zanata.
Godinama je Dragoš Kovačević iz Kraljeva posvećen sviranju, ali i proizvodnji frula. U tom procesu kaže svaki detalj je važan. Od traganja u prirodi za pravim drvetom koje će obraditi, do finalnih koraka za dobijanje kvalitetnog instrumenta, pa i ukrašavanja.
„Evo, ovde imam primerak koji je drenov, ali sam gornji deo uradio od šimšira. Šimšir je bolji od drena, jer pisak, koji daje ton, mnogo je bolji od šimšira nego ostalog drveta“, objašnjava Dragoš.
Da bi napravili stari instrument, graditelji frula ističu da prvenstveno moraju dobro da sviraju, ali su važne i druge tajne tog zanata.
„Frulu da bi napravio, moraš da imaš veliko strpljenje i raspoloženje, normalno. Ako si nervozan, bilo šta, bolje da ostaviš taj dan pa da nastaviš sutradan, inače ćeš da oštetiš i izgubio si i jedan i drugi dan. Mnogo je njih završilo u furuni“, napominje Marko Pendić iz Raške.
U Prislonici se više od tri decenije neguje narodna tradiciju i čuva bogatstvo našeg naroda.
„Veoma je značajno da nam ostaju notni zapisi sa Sabora frulaša u Prislonici. Oni se čuvaju na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu. Jednog dana će neko, za 20, 30, 50 godina će iz te arhive moći da vidi šta se to sviralo na Saboru frulaša, koje su to bile naše melodije iz svih krajeva Srbije koje su se ovde svirale“, naglašava Vojin Jakovljević, direktor Turističke organizacije Čačka.
Na 32. Saboru frulaša Srbije „Oj, Moravo“ isprobaće se brojni instrumenti. Ocenjivaće se veština muziciranja i mladih i starih svirača u kategorijama izvornog i modernog sviranja na fruli.
RTS
