SREMSKI KARLOVCI – Uprkos tome što je završio FTN, Stojan Tintor je od malih nogu počeo da piše, kako kaže od prve igre slovima, rečima i rečenicama. On je u intervjuu za naš sajt govorio o raznim temama, ali pre svega, o svojim pesmama…
1. Kada ste počeli i kako da se bavite pisanjem, budući da ste završili FTN ?
*Danas kad razmišljam o odgovoru na Vaše pitanje čini mi se da bi odgovor mogao biti “od prve igre slovima, rečima, rečenicama” .Naime , lično, meni je svaka nova spoznaja bila igra, zabava kao što je to sam život. Sećam se svog ushićenja kada sam spoznao da se slovom, rečju ili rečenicom može preneti nekom ono što nisi glasno rekao, ono što će neko, negde izgovoriti …ili kada sam saznao da se brojevima može nekome saopštiti rezultat neke matematičke operacije.
Sećam se takođe da sam u jednom periodu života definisao matematiku, kada sam savladao sve tajne više matematike, kao poeziju. Ona to zaista i jeste kada dosegnete stepen logičkog rasuđivanja koji život pretvara u igru brojeva ili reči.
Sama želja da tu igru brojeva pretvorim u životno opredeljenje iskazana je kroz studije tehnike (elektrotehnike) a kroz igru reči sam želeo da saopštim ljudskom rodu svoja najtananija osećanja, svoje emocije, svoje viđenje sveta u kome živimo bez pretenzija i naučnih dokaza da je to recept, lek ili pravilo po kojem svako mora da se ponaša, razmišlja ili živi.
Dakle, moju prvu pesmu sam objavio u studentskom listi “Mašinac” u Novom Sadu hiljadu devetsto sedamdeset pete godine (1975.) a napisao sam je u tinejdžerskim godinama.
ROĐEN PORED STAZE
/Stojan D.Tintor/
Rođen sam pored staze
Pred nekim srušenim plotom,
I ko što staze
Vrludaju,
Vrludah i ja životom.
Koračah usamljen
Kroz vreme,
Koje me mlelo.
Da živim kako hoću
Ma, nije se nikada smelo.
……
(Štampana je u SEDMOJ OBJAVLjENOJ KNjIZI „INjE UGAŠENIH OČIJU“)
2- Da li imate uzor u nekom piscu, osim Zupca, i ukoliko je tako, ko je on i zbog čega ?
Ne, nemam nikoga za uzor, ali sam pročitao na stotine dela srpska, ruske, kineske, indijske poezije i proze. Naročito su me impresionirali ruski pesnici.
Cenim da svakog pesnika treba čitati, upijati poruke koje je ostavio kao svoj pečat i svoj trag trenutka u kojem je stvarao i poklonio nam slike toga vremena.
Moje opredeljenje je da za sve moje knjige recenziju i svoj stručni sud da Pero Zubac kojeg cenim kao čoveka, pesnika, pisca i prijatelja.
Ne krijem da su u meni ostavili trag Mika Antić, Duško Trifunović koje sam lično poznavao kao i veliki Srpaki pesnici; Dučić, Crnjanski, Vladislav Petrović Dis,Branko Radičević, Desanka Maksimović i mnogi, mnogi drugi međutim, želim da ostavim svoj trag u Srpskoj književnosti koji će u nekim narednim godinama biti izlžen sudu javnosti…
Za svaku novu pesmu „otkidam“ deo svoje duše i zato verujem u apsolutnu iskrenost onoga što kroz pesme prenosim čitaocima.
3- Koliko ima ima autobigrofaskog u Vašim pesmama ?
Znatan deo pesama, čak možda sve su auto biografske, jer ono što pišem ili sam doživeo-preživeo ili doživljavam kao sadašnjost ili mislim da će se dogoditi.
Kako god, hteli mi to ili ne, pesnici su predodređeni da kombinacijom svih perioda u životu (prošlih, sadašnjih i budućih) iznese svoj sud o svim životnim pitanjima( ljubav, emocija, politika, stanje u društvu, predviđanja na osnovu spoznaje ili iskustva)
Imajući sve ovo u vidu, kao i moje bogato životno i profesionalno iskustvo mogao bih potvrdno reći-pesme su mi auto biografske jer su me se teme na ovaj ili onaj način doticale lično….
4- Šta Vas najviše inspiriše da pišete, koji motivi ?
Na početku sam rekao da je život svojevrsna igra; ljubavna, profesionalna, roditeljska…jer sam kao takav može da se živi normalno. Sve drugo nisu prirodna stanja stvari.
Iz tih razloga uvek na prvo mesto stavljam ljubav, ali pre svega u onom Božanskom smislu ljubav, kako je zapisano u Svetom pismu;
-Ako jezike čovečije i anđelske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči.
-I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.
-I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže.
-Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne veliča, ne nadima se,
-Ne čini što ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu,
-Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,
-Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
-Ljubav nikad ne prestaje, a proroštvo ako će i prestati, jezici ako će umuknuti, razuma ako će nestati.
-Jer nešto znamo i nešto prorokujemo;
-A kad dođe savršeno, onda će prestati što je nešto.
-Kad ja bijah malo dete kao dete govorah, kao dete mišljah, kao dete razmišljah; a kad postadoh čovjek, odbacih đetinjstvo. Tako sad vidimo kao kroz staklo u zagonetki, a onda ćemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda ću poznati kao što sam poznat. A sad ostaje vjera, nad, ljubav, ovo troje; ali je ljubav najveća među njima.
Pišem naravno i o drugim temama, životnim ,jer ono što nije zapisano, i ne postoji; bilo pa umrlo.
5- Kako na Vas utiču „tuđe“, uslovno rečeno, tragedije, nesreće ?
Duboko ih preživljavam, naravno ako imam informaciju o njima. Neretko i poplavi informacija, dezinformacija, brzini u kojoj živimo, prevarama teko je uvek razabrati istinu od laži ili poluistine.
Naravno, pogađa me i to što svi ljudi nemaju pravo na izbor, a život je izbor, a ne sudbina. Ljudi većinom žive kako moraju a ne kaoko hoće ili kako želei. Još ako pristane da živi život bez otpora sve se to pretvara u bedno tavorenje, a ne sloboda čoveka koji je mogao napraviti izbor.
Nažalost život mog naroda je još uvek glad, krv, muka; bedno tavorenje na svojoj zemlji i besmisleno umiranje na tuđoj.
6- Ljubav je, po mojoj oceni, najzastupljenija u Vašim delima – da li imate neku svoju ljubavnu priču koja Vas pokreće ?
Da, imam. Ljubav je sav život moj.
Recenzent Pero Zubac je na jednom mestu zapisao i ovo:
U aluzijskim stihovima sa podsećanjem na Radeta Drainca( „Jad mi je neutešan a grudi večno bolne“) Tintor iskazuje i stanje sopstvene osamljenosti i prepoznavanja u virtuelnim slikama predela smirenosti i spokojstva u prelepim stihovima:
“ u bistroj vodi kao ogledalo spazih jesen u svom liku.“
Pišući o Aleksi Šantiću, strogi i čestiti Jovan Skerlić je napisao ovu bitnu misao :
„Mi nemamo pesnika koji više govori našem srcu.On je jedan od retkih koji ne lažu, ne peva iz mode i snobizma, ne žonglira rečima i ne veze fraze. On u stihove stavlja otkucaje svoga srca, ne kao pesnik,no kao čovek.“
Ove jasne i tačne rečenice pripomažu mi da objasnim neke svoje poglede na pesništvo Stojana D. Tintora i zašto sam izdvojio dve pesme koje se razlikuju od ostalih, em su prozaide, em se izmiču osnovnom tematskom štivu knjige.
Mislim da je radi gustine gorči u navedenim pesmama pesnik i našao utočišta i smiraja duši u ljubavnim pesmama, nežnim i žalnim,kako mu kada reč poteče.
Poezija je, moglo bi se reći a da se ne pogreši, utočište Stojanu D. Tintoru u pokušaju bega od surovosti svakodnevlja.
„Ti jesi od polena i mesečevog sjaja
A ja ne mogu živeti noću na mesečini“
ili:
„ pretvaraš me u plamičak što bljeska kroz vrata peći“
sa jednom porukom voljenoj, stvarnoj ili imaginarnoj, nebitno za pesmu:
„ Upiću reči i slova i tebe što ih nosiš,
Probudi u meni bar malo radosti
Nemoj nikad izgovorenim rečima
Sudbinu našu da kosiš.“
Uz ljubavne pesme, knjiga nam dariva pregršt reflesivnih pesama, u stihu i prozi, o samštini, zamkama osamljenosti, izbiranoj osami, begu od stvarnosti.
Čitalac će prepoznati kako je vreme koje je živeo zaposelo mnoge strofe ove knjige.
Radujući se što je pesnik odlučio da u više knjiga objavi svoje dugogodišnje druženje sa poezijom, pozdravljam ga vedrim, njegovim, stihovima:
„ Živ je Stojan
Živeće dok nam se daje
A za vas male i zle
Baš nimalo ne haje.“
7- Da li imate najomiljeniju pesmu i koliko ih je do sada objavljeno ?
Sve su mi omiljene i ne mogu izdvojiti nijednu posebno, jer svaka na neki način govori o meni.Do sada sam napisao četrdeset (40) knjiga pesama ali na žalost odštampao samo sedam(7). Drugim rečima od do sada napisanih 3.000 pesama ne bih izdvajao ni jednu. Možda mi je draža od ostalih poema PISMO LjUDMILI za koju je Pero Zubac rekao da takvu pesmu čovek – Pesnik može da napiše samo jednom a, kako reče Zubac, Stojanu je to pošlo za rukom.
A o Poemi Pero Zubac je napisao:
Kad sam pročitao antologijsku ljubavnu poemu „Pismo Ljudmili“, setio sam se ovih redaka ,stoga što mi se „ Ljudmila „ učinila tako tkanom pesmom od svile puškinovske lirike, i svetlost stihova i njihova mekoća i blagost, podsetila me je na Tatjanu i Onjegina, svakako i zbog ruske duše. I zbog jednog bitnog detalja: mnogi će se čitalac , ne samo od lepšeg i osećajnijeg roda, zaplakati nad ovom pesmom i pustiti lekovitu suzu. Radi njene lirske čistote, nevinosti, jednostavnosti, snage emotivnog naboja, najfinije ispisanog sećanja, pa i radi poistovećenja svakoga od nas sa pesnikom u trenucima kada opisuje prvi susret sa Ljudmilom, jer svi smo mi jednom prvi put sretali svoje ljubavi.
Ta je poema gospodstvena sa strane muškog principa i lekovita sa strane ženskog principa. Ona ne žali za Ljudmilom, ona slavi Ljudmilu kao božanski dar u prostorima daleko od svojih i od svog jezika. Takva pesma se piše jednom u životu a Stojan Tintor ju je napisao.
Po valerijevskom receptu naš Stojan Tintor je pesnik datih stihova. On godinama beleži život pretačući ga u stihove, tako beležeći i stanje svoje duše. Ta mera iskrenosti i nepatvorenosti, tako vidljiva u poeziji Stojana Tintora, je ono što pleni i privlači čitaoca.
Stojan Tintor ne prepisuje život. On se dopisuje sa životom.
NOVI SAD, aprila 2015. Pero ZUBAC
8- Da li se i dalje bavite politikom ?
Ne, više se ne bavim politikm ali je intezivno pratim.Moje je mišljenje da danas u Srbiji nema politike, da je sve u ime demokratije preraslo u puko sabiranje i oduzimanje i da smo došli u situaciju da građani Srbije više ne biraju svoje predstavnike u vlasti već da ih postavljaju stranke.Stranke su danas postale najveća korporativne ustanove gde se obavlja sve; zapošljavanje, otpuštanje, trgovina, mobing, …
Danas imate zbog toga situaciju da 30% onih koji glasaju zato što hoće ili zato što moraju, svejedno, upravlja državom od 7. Miliona stanovnika.
Ako se ikada vrati Izborni zakon po kome građani biraju neposredno svakog onog koji želi da ih predstavlja vratiću se u politiku.
Danas glasate za, najjednstavnije rečeno, Đuru a dobijete da vas predstavlja Pera kojeg i ne poznajete.
Mogao bih na ovu temu da pišem romane, ali pošto se ne bavim politikom na ovaj način ne bih više.
9- Šta mislite o sveukupnoj situaciji u našoj zemlji ?
Dobra je u odnosu na to kakva je bila ali ne dovoljno dobra da bi građani bili zadovoljni.Bolje može i mora.Za sve to postoje preduslovi.
10- Kako ocenjujete stanje u medijima ?
Nažalost, nemam dobro mišljenje o stanju u srpskom medijskom prostoru. Stičem utisak da se uređivačkom politikom štampanih i elektronskih medija, pa čak i društvenih mreža bave ljudi koji ne pripadaju medijskom prostoru koji treba objektivno da informišu naciju-građane Srbije koji na ovaj ili onaj način finansiraju te iste medije.
Siguran sam da građani Srbije nikada ne bi finansirali sa toliko minuta u nacionalnom dnevniku izveštaje iz recimo SAD. Najmanje je informacija koje s tiču života građana Srbije.
Takođe je indikativno da se mediji kontrolišu i da se time utiče na stanje nacije koje mnoštvom izveštaja o ubistvima, , mafijaškim obračunima, kriminalu ….može biti duboko depresivno.To ne sme da bude cilj sem ako se ne želi upravljati mislima i voljom naroda, a to opet znači dirigovati medijima čime je sloboda medija ugrožena .
11- Da li osuđujete emitovanje svakojakih sadržaja na televizijama sa nacionalnim frekvencijama ?
*Ne mogu da osuđujem emitovanje svakojakih sadržaja na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ne zato što se sa tim slažem, već zbog toga što im to Zakon omogućava. Dakle da bi se ukinuli sadržaji koji narodu serviraju nerad, lenčarenje, i neverovatne gluposti koje upućuju na to da je dovoljno sedeti par meseci u studiju i dobijati pare, opet od građana putem SMS, mora se promeniti Zakon koji omogućava zabranu emitovanja takvih sadržaja. Lično bih to podržao. Ali to je očigledno globalni problem kojim se rešava pitanje upravljanja stanja svesti svetske populacije koja je onemogućena da napravi sopstveni izbor.
12- Koja je Vaša poruka mladima u Srbiji ?
Uvek su mi nekako žive reči naše pesnikinje Desanke Maksimović koja je ostavila poruku mladima ljudima među kojima sam nekada bio i ja:
„- Prvo bih molila one koji su se tek rodili i tek počeli da rastu da se trude da budu zdravi. Prva poruka je da se sačuva zdravlje, druga poruka je da se stekne što više znanja.
– Da se ima radoznalosti za sav život oko sebe i opipljivi, vidljivi i psihički. Svako dete treba da sazna šta je bilo pre nas, pa prema tome da se upravlja u budućnosti.
– Poručila bih im da vole ceo cvet, sve ljude, ali ponajviše da vole svoju domovinu.
– Da se sećaju ko je za nju umro, ko je sve izginuo za tu domovinu i da imaju na umu da je mi ne možemo harčiti kako je nama volja, nego otprilike prema idejama onih koji su za nju umirali.
– Da čitaju puno, svaka knjiga donosi novu oblast znanja. Sve čega se dotaknemo i najobičnija šetnja može doneti nova znanja.“
Na ovo ja bih, sa tačke gledišta savremenoih kretanja, samo dodao mogući recept za uspeh u bilo kojoj oblasti života:
*znajte uvek KO ste
*znajte uvek svoje vrednosti
*uvek znajte svrhu svega što radite
*ne postoje granice vaših mogućnosti
*oslobodite se svega što vam odvlači pažnju od vaše svrhe i cilja
*vi ste ti koji definišete sebe
*kada počnete da lutate i sumnjate, vratite se vašim počecima i ljubavi i strasti zbog koje ste se odlučili na taj put
*ostanite dosledni svojim vrednostima i verovanjima
*držite se svoje dobre, pozitivne rutine
*ne prihvatajte sve što se kaže na medijima kao istinu
Jer svakoga dana dokazujete svetu da ste najinteligentnija omladina na planeti zemlji.
